Preživeo l0g0r i G0li otok, žena ga se odrekla zbog ucene: Život Vlaste Velisavljevića bio je prava drama

“Kroz trnje do zvezda” tako nekako bi mogli opisati život našeg legendarnog glumca Vlaste Velisavljevića.Kroz život je doživeo mnogo toga,od logora preko ucena,na kraju je preminuo zbog Korona virusa.U nastavku današnjeg članka pročitajte nešto više…

• U životu jednog istinskog preživljavanja, Vlastimir Vlasta Velisavljević ostavio je neizbrisiv trag, ne samo kao poznati glumac već i kao čovek koji je kroz mnoge nedaće i patnje pokazao izuzetnu snagu volje. Na današnji dan, 24. marta 2021. godine, preminuo je od posledica korona virusa, dok je u svojim skoro 95 godina doživeo više nego što bi većina mogla da zamisli. Njegov život je bio ispunjen nebrojenim iskušenjima – od zatvorskih ćelija do najtežih ratnih logora – a priča o njemu svedoči o hrabrosti, istrajnosti i neuništivoj volji za životom.

Od malih nogu, Vlasta je bio svedok burnih istorijskih događaja. Na početku Drugog svetskog rata, dok je još bio dete, sa svojom porodicom je dočekao nove izazove u Beogradu. U vreme najveće gladi, zajedno sa dvojicom drugova, prisiljen je da krade jabuke iz vagona koje su Nemci slali svojim vojnicima na Istočnom frontu. Ove jabuke, probodene velikim iglama i stavljene u vreće, predstavljale su jedinu nadu za preživljavanje beogradskog stanovništva, sve dok ih nemci nisu uhvatili. Dok su se njegovi drugovi uspeli izvuci iz te situacije, Vlasta je početkom 1943. godine, sa svega 17 godina, interniran u koncentracioni logor Dortmund Herde u Nemačkoj.

• Usled njegove mladosti i relativne fizičke spremnosti, nije bio smesten u gasnu komoru, već je svakodnevno radio u teškim uslovima radnog logora. Upravo tamo je stekao neprocenjivo prijateljstvo sa majstorom Bergmanom, čiji je sin poginuo na frontu. Ovaj prijatelj mu je donosio ručak, delio ga sa drugim zatvorenicima, čak ga je dovedao u svoj dom, čime mu je kasnije omogućio bekstvo iz logora 1944. godine. Uz pomoć nemačke propusnice, Vlasta se preko NDH uspeo vratiti u Beograd, gde ga su dočekali novi izazovi.

U oslobođenom Beogradu, doživeo je savezničko bombardovanje, glad i siromaštvo, ali i nadu u nov početak nakon oslobođenja grada u oktobru 1944. godine. Međutim, rat nije doneo samo olakšanje; nakon završetka sukoba, Vlasta i njegova dva druga pokušali su da pobegnu u Ameriku, nezadovoljni novonastalom situacijom, ali su na kraju uhapšeni i odvedeni u zatvor na beogradskoj Adi. Njegov otac, iskreno se boreći za sina, uspeo je da ubedi vlasti da ga oslobode, čime je mladom Vlasti data šansa da nastavi dalje.

• Godine 1948. upisao je Akademiju pozorišnih umetnosti u Beogradu, što je značilo početak njegovog dugogodišnjeg puta kroz svet pozorišta. Iako je njegov otac prvobitno bio skeptičan prema ideji da se sin bavi glumom, on je ubrzo promenio mišljenje kada je video emotivan trenutak na sceni – njihova je zajednička emocija bila toliko snažna da je otac zaplakao nakon predstave. Uprkos početnim preprekama, Vlasta je uspeo da se dokaže, ali nije ostao po strani problema koji su pratili njegov život.

Jedan od mračnijih perioda u njegovoj biografiji desio se kada se, u društvenim krugovima, pojavio Slovenca Dušan Majcen – pukovnik Jugoslovenske narodne armije i načelnik katedre na Višoj vojnoj akademiji. S obzirom na to da je Majcen bio poznati staljinista, Vlasta, da ne bi ugrozio svoje prijateljske odnose, nije želeo da ga izdaje, što ga je dovelo do ponovnog hapšenja. Godine 1950. uhapšen je i odveden u zatvor na Banjicu, a kasnije prebačen na Goli otok, gde je proveo tri godine. Uprkos teškim uslovima, on se trudio da ne dopušta da ga mračne misli obuzmu – nikada nije video mržnju u ljudima, već je nastojao da prebrodi svaki izazov s osmehom.

• Tokom boravka na Golom otoku, pritisak na njegovu ženu postao je dodatni teret. Pritisci vlasti su je naveli da se odrekne Vlasti, što je i učinila, te se potom preudala i otišla u Ameriku. Ovaj događaj ostavio je dubok emotivni trag, a Vlasta je iskreno priznao da nije mogao da oprosti – osećao je da ne postoji način da se nastavi tamo gde su nekada bili zajedno.

I pored svih životnih izazova, Vlasta je nastavio da se bori i gradi svoju karijeru. Bio je ženjen tri puta, a često ističe da je njegov treći brak najslađi, jer je njegova supruga ta koja „drži brak“. Njegova upornost i ljubav prema glumi pomogli su mu da se, nakon što je rehabilitovan 1953. godine, vrati u Beograd. Međutim, njegova mračna prošlost značila je da su mu vrata u pozorištima dugo bila zatvorena – čak ni karta za predstavu nije bila dovoljna da mu otvori put, kada je jednom izbačen sa predstave „Dr“ od strane tadašnjeg upravnika.

• Usled tih prepreka, karijera mu je nastavila da cveta u Mostaru i Tuzli, sve dok ga nisu pozvali nazad u glavni grad, gde je primljen u Beogradsko dramsko pozorište. Njegova umetnička dela i izuzetna energija na sceni ostavili su neizbrisiv trag, te je Vlastimir Vlasta Velisavljević postao legenda koju će se pamtiti generacijama.

Kroz život prepun borbi, gubitaka i iskušenja, Vlasta je ostao veran sebi i svojim vrednostima. Njegova priča je dokaz da, bez obzira na sve prepreke, snaga volje i upornost mogu premostiti i najteže životne izazove. Njegov put, od ukradenih jabuka u detinjstvu, preko zatvorskih ćelija, koncentracionih i radnih logora, do pozornice, govori o čoveku koji nije dozvolio da ga sudbina pokori.