„Prevariti” mozak i spavati manje sati, a probuditi se odmoran: Uspešan trik ili opasna igra sa posledicama?

Često možemo čuti kako je san jedan od važnijih faktora kada se radi o čovekovom zdravlju i da regeneracija organizma se većinski dešava tokom noćnog perioda, kada spavamo i odmaramo. Imajući to na umu donosimo jedan trik koji prevari mozak i probudite se odmorni, iako ste spavali manji broj sati. Da li je ovo uspešan trik ili je ipak opasna igra sa posledicama…

U savremenom svetu, u kojem vreme sve češće deluje kao najskuplja valuta, pitanje sna postaje tema od opšteg interesa: da li je moguće spavati manje, a osećati se podjednako odmorno? Mnogi se nadaju da postoji način da mozak „prevari“ telo i skrati vreme koje provodimo u snu, a da to ne ostavi posledice. Međutim, kako ističe „eKlinika.rs“, nauka već godinama poručuje isto — san se ne može preskočiti, niti nadomestiti voljom ili navikom.

• Većina odraslih osoba, kako navodi „Blic“, zahteva najmanje sedam sati kvalitetnog sna tokom noći kako bi telo i mozak pravilno funkcionisali. Tokom tog perioda, organizam prolazi kroz nekoliko faza – od laganog dremanja do dubokog i REM sna, kada mozak obrađuje informacije, obnavlja ćelije i reguliše hormone. Ako se te faze skrate ili prekinu, mozak ne stiže da obavi sve svoje „noćne zadatke“, što vodi do iscrpljenosti, nervoze i gubitka koncentracije.

Iako se ponekad čini da kraće spavanje „prolazi“, naročito kada adrenalin i stres podignu energiju, telo tu privremenu prevaru brzo naplati. Nedostatak sna povećava rizik od poremećaja raspoloženja, skokova šećera u krvi, visokog krvnog pritiska i kardiovaskularnih problema. Jedno istraživanje koje prenosi „Nova.rs“ pokazalo je da osobe koje spavaju oko četiri sata noću duže vreme imaju ubrzano starenje mozga i do osam godina u poređenju sa onima koji redovno spavaju sedam do osam sati. Drugim rečima, mozak jednostavno ne može da regeneriše sve svoje funkcije u kraćem vremenu.

• Naravno, potrebe za snom nisu iste kod svih ljudi. Mlađi organizmi zahtevaju više sna jer se tokom rasta obnavljaju brže, dok se kod odraslih sve više računa kvalitet, a ne samo količina. Ako je san dubok i neprekinut, moguće je probuditi se odmornije i posle šest sati nego posle devet sati isprekidanog sna. Ipak, to ne znači da je moguće dugoročno skratiti spavanje na polovinu bez posledica.

Za većinu ljudi, četiri ili pet sati sna jednostavno nije dovoljno da bi se mozak, srce i imuni sistem oporavili. Ideja da telo može trajno da se „navikne“ na manjak sna spada u popularne mitove, a ne u naučne činjenice. Posledice hroničnog nespavanja ne dolaze odmah – one se akumuliraju i pojavljuju se postepeno, kroz smanjenu koncentraciju, promene raspoloženja, razdražljivost, pa čak i češće infekcije zbog pada imuniteta.

Zanimljivo je da postoje retki pojedinci sa genetskom mutacijom ADRB1, koji se prirodno bude odmorni i puni energije i nakon kraćeg sna. Takvih ljudi je, prema istraživanjima koja prenosi „Blic“, izuzetno malo — procenjuje se da ih je tek nekoliko procenata svetske populacije. Za sve ostale, biološki sat ne može se „reprogramirati“; telo jednostavno traži ono što mu je potrebno da bi ostalo zdravo.

• Neki pokušavaju da prevare prirodu uvođenjem tzv. polifaznog sna, raspoređujući san u više kratkih perioda tokom dana, na primer četiri dremke po 90 minuta. Iako zagovornici tvrde da se tako „štedi vreme“, medicina nema dovoljno dokaza da takav režim donosi jednake koristi kao klasičan, kontinuirani noćni san. Štaviše, istraživanja pokazuju da čak i kada telo privremeno prihvati ovaj ritam, mentalne funkcije i refleksi postepeno slabe. Ako okolnosti ne dozvoljavaju dovoljno sna — što je česta pojava kod studenata, roditelja male dece ili ljudi koji rade noćne smene — postoje načini da se privremeno ublaži umor. Kratke dremke od 20 do 30 minuta, boravak na dnevnom svetlu i lagana fizička aktivnost mogu pomoći da se poveća nivo energije. Međutim, to su samo privremene mere, nikako zamena za pravi odmor.

Prema preporukama „eKlinike“, ako osoba više dana zaredom spava kraće, najbolje je da naknadno „vrati dug sna“ tako što će sebi obezbediti nekoliko noći dužeg i mirnijeg spavanja. Telo i mozak tada spontano produžavaju duboke faze sna kako bi se obnovili. Ovaj proces može potrajati nekoliko dana, što pokazuje koliko je snažna potreba organizma za ravnotežom.

San nije luksuz, već biološka potreba. Tokom sna telo obnavlja tkiva, balansira hormone, a mozak čisti nakupljene toksine i „sortira“ informacije iz proteklog dana. Kada se san prekraćuje, narušava se čitav niz procesa — od rada srca do emocionalne stabilnosti. Dugoročno, to vodi smanjenju produktivnosti, a ne njenom povećanju, što je suprotno od onoga što mnogi očekuju.

• Kako navodi „RTS“, najbolji način da se osećamo odmorno nije da pokušavamo da spavamo manje, već da spavamo bolje. To podrazumeva odlazak na spavanje u isto vreme, izbegavanje ekrana sat vremena pre odmora, prohladnu prostoriju i tamu bez izvora svetlosti. Kvalitetan san može biti najjači saveznik produktivnosti, pamćenja i mentalnog zdravlja.

Na kraju, može se reći da naš mozak ne može da „ubrzа“ spavanje niti da nadmudri biologiju. Manje sati sna može proći ponekad, možda nakon naporne noći ili obaveza, ali dugoročno — telo uvek traži svoje. Onog trenutka kada pokušamo da mu uskratimo odmor, ono nas na svoj način podseti koliko mu je san potreban.