Ako se niste našli u teškoj situaciji zbog roditelja svoji izabranika onda ste bar čuli za barem jedan takav primer,u današnjem članku pročitajte jednu takvu situaciju.
- Starija žena iz Srbije ispričala je svoju priču o razočaranju nakon što je stan, koji je bio u njenom vlasništvu, prepisala sinu i snaji verujući da će zajedno uživati u mirnoj starosti i složnim porodičnim odnosima. Međutim, ubrzo nakon što je formalno prepisivanje završeno, saznala je da u stanu ne žive njen sin i snaja, već snajina majka. Ovu informaciju nije saznala od njih, već je slučajno otkrila, što ju je dodatno pogodilo.
Osećala se izdano jer je čin prepisa bio motivisan ljubavlju i brigom za budućnost njihove porodice. Umesto zahvalnosti, suočila se sa hladnoćom i distancom, kao da se njen gest uzima zdravo za gotovo. Snajina majka se, kako ona kaže, ponaša kao da je u potpunosti vlasnica stana, a ona sama oseća se kao da više nema nikakva prava na mesto koje je godinama gradila.
- Iako je i dalje živa i u potpunosti sposobna, iz stana je praktično isključena – više nema pristup, a ni osećaj dobrodošlice. Prija se udomaćila, zamenila nameštaj, preuredila prostor i ponaša se kao da je stan oduvek bio njen. Svekrva, s druge strane, kaže da ima osećaj kao da je nepozvani gost kada dođe u posetu.
Ono što je posebno boli jeste što ni sin ni snaja ne vide u tome ništa sporno. Kada je pokušala da razgovara s njima i objasni kako se oseća, naišla je na zid. Rečeno joj je da je stan sada njihov, da mogu da odluče ko će u njemu živeti i da ona više nema prava da se meša. Ovakva reakcija ju je dodatno povredila jer je očekivala makar razumevanje ako već ne povratak prethodnog odnosa.
U pokušaju da pronađe pravdu ili makar utehu, razgovarala je sa prijateljima i poznanicima, ali svi su joj rekli da je napravila grešku – da nikada nije trebalo da se odrekne imovine dok je živa. Sada joj je ostala samo gorčina i osećaj da je svoje poverenje poklonila pogrešnim ljudima.
- Ova priča nije usamljena. Sve češće se dešava da stariji ljudi prepišu imovinu svojoj deci iz dobrih namera, a potom budu zaboravljeni ili isključeni iz života porodice. Umesto zahvalnosti i brige, često se suočavaju sa nezahvalnošću i zaboravom, što ostavlja duboke emotivne posledice.
Ona danas živi sama u manjem stanu koji je morala da iznajmi. Svakodnevno se pita kako je došlo do toga da joj rođena porodica okrene leđa, i iako zna da zakonski ne može da povrati ono što je jednom poklonila, najviše je boli što je izgubila bliskost i ljubav na koju je računala.
- Ova priča je tužno podsećanje na to koliko je važno pažljivo donositi odluke o imovini, posebno kada je reč o poklonima u okviru porodice. Ljubav i poverenje jesu temelj porodičnih odnosa, ali kada se previše toga podrazumeva, lako mogu biti narušeni i zamenjeni razočaranjem.
