U današnjem članku pišemo o neobičnoj i pomalo misterioznoj situaciji koju je moj prijatelj doživeo prilikom selidbe iz svog stana u Moskvi. Zamišljajte da ste godinama u istom stanu, mislite da sve znate o njemu, a onda otkrijete da postoji cela soba o kojoj nikada niste imali pojma.
Ova priča, koja na prvi pogled može zvučati kao nešto iz trilera, zapravo je stvarna i sigurno će vas natjerati da se zapitate koliko stvari zaista znamo o mestima na kojima živimo.
Moj prijatelj se 2018. godine preselio u Moskvu, tačnije u okrug Tekstilščiki, gde je iznajmio dvosoban stan. Stan je bio u staroj sovjetskoj renovaciji, ali sa odličnom lokacijom, svega pet minuta hoda od metroa. Iako je cena iznajmljivanja bila sumnjivo niska, odlučio je da prihvati ponudu. Gazdarica mu je dala uslov da iznajmi stan na najmanje pet godina, a sve se činilo u redu. Kirija je bila 25.000 rubalja mesečno, a uslovi života su bili fleksibilni – mogao je da pravi manje popravke, da poziva goste i, generalno, da se ponaša kao da je njegov.
Tokom šest godina života u tom stanu, moj prijatelj je redovno plaćao kiriju i komunalije. Nikada nije imao problema s gazdaricom, a stan je uglavnom bio isti, sve dok nije došao trenutak kada je konačno odlučio da kupi svoj vlastiti stan. Ove godine je uspio da uštedi dovoljno novca i, kao što to često biva, selidba je postala nužnost. Gazdarica je tražila da se sav stari nameštaj ukloni pre nego što se novi stanari usеле, a kao kompenzaciju mu je oprostila troškove komunalija za poslednji mesec.
- Kada sam došao da mu pomognem s selidbom, iznenadio sam se kako je stan izgledao – gotovo prazan. Ostatak nameštaja koji je trebalo pomeriti je bio jedino što je preostalo, ali nešto neobično se dogodilo dok smo gurali komodu ka vratima. Iza nje su se nalazila zaključana vrata koja moj prijatelj nije nikada primetio. Otvorili smo ih, i iza njih smo otkrili veliku prostoriju prepunu starog otpada, alata i zaboravljenih stvari – očigledno skladište. Na prvi pogled, ta soba je bila kao putovanje u prošlost, sa starim predmetima iz sovjetskog perioda. No, najzanimljiviji deo priče tek je uslijedio.
Tajna koja je ostala sakrivena šest godina postala je jasno vidljiva – u stanu je bila još jedna soba, neotkrivena i potpuno nepoznata mom prijatelju i meni. Naravno, odmah je poslao poruku gazdarici sa snimkom onoga što smo pronašli. Reakcija je bila šokantna. Gazdarica je bila potpuno zbunjena, negirala je postojanje takve prostorije i tvrdila da nikada nije znala za nju. Kako je moguće da iznajmljujete stan šest godina i ne znate da postoji još jedna prostorija? To pitanje je ostalo visiti u vazduhu, a odgovor nikada nije došao.
Ovo otkriće izazvalo je kod nas mnogo pitanja, ali jedno je bilo ključno: Zašto nas gazdarica nikada nije obavestila o trećoj sobi? Ova prostorija nije bila neka mala zaboravljena soba – bila je dovoljno velika da je sigurno mogla da menja čitav doživljaj života u tom stanu. A možda, i verovatno, nije bila jedini neregularni deo u ovoj priči. Moje je pitanje sada bilo i to: Je li ona zaista prava vlasnica stana, ili je možda imala neki skriveni motiv?
Na kraju, sve je završeno, nameštaj je pomeren, a stan je ostao spreman za nove stanare. No, moja prijatelj je sigurno imao mnogo više razloga za razmišljanje nego što je to mogao da zamisli kada je tek odlučio da se preseli u Moskvu. Iako je cena kirije možda bila niska, sada je jasno da nije sve u životu onako kako se na prvi pogled čini.
