Ono što je trebalo biti najlepši i najvažniji dan u životu ove mlade žene se pretvorilo u pakao na zemlji.
- Planirajući veselu i opuštenu proslavu u maju 2010. godine, Rakel je želela da okupi svoje najbliže prijateljice i uz nezaboravnu žurku proslavi predstojeće venčanje. Sve je bilo zamišljeno kao veče smeha, igre i radosti. Međutim, trenutak koji je trebao da bude bezbrižan pretvorio se u događaj koji je zauvek promenio tok njenog života. Tokom jedne od tih igara, njena tadašnja najbolja prijateljica, u želji da napravi šalu, gurnula ju je u bazen. Umesto smeha, usledio je šok – Rakel je pri padu udarila glavom o ivicu bazena i zadobila ozbiljnu povredu kičmene moždine. Posledice su bile teške: dijagnostikovana joj je kvadriplegija, što znači da je ostala nepokretna od kukova nadole.
Venčanje koje je planirano svega nekoliko nedelja kasnije činilo se u tom trenutku gotovo nemogućim. Isprva je verovala da će je tadašnji verenik napustiti jer više neće moći da vode život kakav su zamišljali. Međutim, on je ostao uz nju, pružajući joj bezrezervnu podršku. Njihova ljubav je, umesto da se slomi pod pritiskom tragedije, postala još snažnija. Njih dvoje su kroz sve izazove prolazili zajedno, a Rakel je često putem društvenih mreža delila romantične trenutke sa suprugom, pokazujući koliko im međusobna ljubav znači i kako su, uprkos svim preprekama, izgradili život pun smisla i nežnosti.
- Zanimljivo je da Rakel nije okrivila prijateljicu zbog nesreće. U svojim objavama je često isticala da veruje kako postupak nije bio zlonameran, već samo nepromišljena šala. Nije pokrenula nikakve pravne postupke protiv nje, niti je tražila odgovornost. Naprotiv, pozvala ju je na svoje venčanje koje je održano godinu dana nakon nesreće, i nastavila da održava prijateljstvo s njom još nekoliko godina. Međutim, ono što je na kraju dovelo do prekida njihovog odnosa nije bila sama nesreća, već trenutak kada joj je prijateljica, u teškoj finansijskoj situaciji, uputila grubu i neosetljivu primedbu. Rekla joj je da je pogrešila što se udala za učitelja, jer zbog toga sada nema dovoljno novca. Taj komentar bio je prekretnica – znak da prijateljstvo više nema osnove na kojima može da opstane.
Rakel nije dopustila da tragedija odredi tok njenog života. Iako vezana za invalidska kolica, nastavila je da bude aktivna, puna volje i snage. Zajedno sa suprugom odlučila je da osnuje porodicu, i pošto zbog svog zdravstvenog stanja nije mogla da iznese trudnoću, odlučili su se za surogat-majku. Rođenje njihove ćerke donelo je ogromnu radost i dodatni smisao njihovom životu. Rakel se sa puno ljubavi i posvećenosti posvetila ulozi majke, i nastavlja da svakodnevno gradi dom ispunjen toplinom i podrškom.
- Osim porodičnog života, Rakel koristi društvene mreže kao platformu za osnaživanje i edukaciju. Otvoreno govori o izazovima sa kojima se suočava kao osoba sa invaliditetom – od fizičkih prepreka i arhitektonske nepristupačnosti do društvenih predrasuda i zanemarivanja osnovnih potreba. Njena iskrenost i hrabrost inspirišu mnoge ljude da se izbore sa sopstvenim teškoćama, ali i da se zauzmu za bolji položaj osoba sa invaliditetom u društvu.
Uprkos svemu što je preživela, Rakel je izabrala da ne živi kao žrtva. Njena priča nije samo svedočanstvo o tragediji, već i snažan primer unutrašnje snage, otpornosti i sposobnosti da se život iznova izgradi, drugačije – ali ne i manje vredno. Ona svojim primerom pokazuje da nas nesreće ne definišu, već ono kako se nosimo sa njima i šta izaberemo da postanemo nakon njih.
