Danas se proslavlja počasni ulazak Isusa Hrista u Jerusalim.Vernici širom sveta proslavljaju ovaj praznik a danas pročitajte koje su to zanimljivosti i običaji koji trebate ispoštovati.
- Na dan koji se u pravoslavnom kalendaru obeležava kao Cveti, vernici se okupljaju u crkvama kako bi proslavili jedan od najvažnijih praznika posvećenih Isusu Hristu. Cveti se uvek slavi u nedelju, nedelju dana pre Uskrsa, i nosi duboku simboliku – kako duhovnu, tako i prirodnu. Ovaj praznik je dobio naziv po palminim grančicama koje su ljudi prostirali ispred Hrista prilikom njegovog svečanog ulaska u Jerusalim. U našim krajevima, gde palme ne rastu, običaj se prenosi kroz grančice vrbe, koje su dostupne i simbolično zamenjuju palmu.
Zbog velikog značaja praznika, u narodu je ukorenjeno verovanje da se na Cveti ne smeju obavljati teški fizički poslovi. Postoji i drevno verovanje da bi baš tog dana trebalo posaditi određene biljne kulture, poput lana i kupusa, kako bi im rod bio bogat i zdrav. Veruje se da priroda tada “diše” u punoj snazi i da je trenutak povoljan za početke i sejanje.
- Cela nedelja koja prethodi Cvetime naziva se Cvetna nedelja i ona je takođe u potpunosti posvećena prirodi. Ljudi su nekada ukrašavali jedni druge simboličnim biljkama – prvenstveno koprivom i vrbom. Vrbove grančice su nosile simbol zdravlja, napretka, pa i prinove u porodici. Kopriva je imala zaštitnu funkciju, naročito kod porodilja. One bi, prema običajima, na dan Cveti stavljale koprivu pod jastuk da bi oterale “ženske demone” i zaštitile novorođenčad od zlih uticaja.
Uoči Cveti, posebno su aktivne devojke i deca, koji odlaze u prirodu da beru raznoliko cveće. Svaka biljka nosi posebnu simboliku i svrhu:
-
Margarete – simbol lepote, beru se da bi onaj ko ih nosi bio lep.
-
Dren – poznat kao simbol zdravlja i snage.
-
Ljubičice – za miris, privlačnost i nežnost.
-
Vrbove grančice – simbol napretka i uspeha.
-
Ruža – za svežinu i rumenilo.
Ovo cveće se ne unosi odmah u kuću. Umesto toga, ostavlja se u posudama s vodom, najčešće u dvorištu, da prenoći pod vedrim nebom. U nekim krajevima se u tu vodu stavlja i zlatno ili srebrno prstenje, a potom se ta voda koristi za umivanje dece, kako bi bila zdrava i srećna. Veruje se da ako neko prvi ubere određeni cvet tog jutra, može da zamisli želju koja će mu se ispuniti, ukoliko istinski veruje.
- Jedan od romantičnih običaja koji su opstali do danas jeste da momci od ubranog cveća prave buket i poklanjaju ga devojkama. Svaki cvet u buketu ima svoje značenje, pa se kroz taj gest prenosi nežnost i osećanja.
Cveti su utemeljeni na događaju iz Hristovog života – njegovom ulasku u Jerusalim. Taj čin ima duboku simboliku. Hristos nije ušao u grad kao ratnik na konju, već kao mirotvorac na magarcu, što simboliše njegovu misiju mira i ljubavi. Dok je ulazio, narod mu je ukazivao veliko poštovanje bacajući odeću i palmove grane pred njega. Taj gest je označavao doček istinskog duhovnog vođe.
- Prema hrišćanskom predanju, Hristos je iz Vitanije krenuo sa svojim učenicima, a vesti o njegovom dolasku i čudesnom vaskrsenju Lazara brzo su se proširile. Na ulasku u Jerusalim, dočekao ga je narod, koji ga je pozdravljao uzvicima “Osana sinu Davidovu”, izražavajući time duboku veru i poštovanje.
Ovaj čin naziva se još i “carski ulazak”, i ne predstavlja samo istorijski događaj već i simbol duhovne pobede. U crkvama se povodom tog praznika održavaju večernje liturgije, organizuje se litija sa osvećenim grančicama vrbe ili palme. Grančice se osveštavaju uz molitvu i bogojavljensku vodicu, a potom se čuvaju u domovima tokom cele godine, najčešće pored slavske ikone, kao duhovna zaštita.
- Praznik Cveti tako ostaje duboko ukorenjen u duhovnosti, tradiciji i prirodnom ciklusu. Njegovi običaji spajaju religijsko sa narodnim, a simbolika cveća, biljaka i prirodnih elemenata svedoči o spoju hrišćanske vere i poštovanja prema prirodi koje je prisutno kroz vekove.
