Danas je Veliki Petak poseban dan za vernike a evo šta danas ne smete nikako uraditi.
- Na današnji dan, koji u narodu i Crkvi nosi duboku duhovnu simboliku – Veliki petak, pravoslavni vernici pristupaju sa posebnom ozbiljnošću. U pitanju je dan koji se ne doživljava kao običan praznik, već kao vreme za tišinu, molitvu i sećanje na najveću žrtvu koju je Hristos podneo za čovečanstvo. Iako mnogi znaju da se tog dana poštuju određena pravila, mnogima nisu sasvim jasna njihova suština, a ni šta se sme, a šta nikako ne bi trebalo da se radi.
Osnovni stub obeležavanja ovog dana jeste strogi post. O tome je govorio i etnolog Saša Srećković, muzejski savetnik iz Etnografskog muzeja u Beogradu, koji već dugi niz godina istražuje običaje i tradiciju srpskog naroda. On ističe da se po starom hrišćanskom pravilu na Veliki petak jede isključivo posna hrana „na vodi“. To znači da se isključuju sve namirnice koje sadrže ulje, ali i da se u mnogim domovima praktikuje takozvani jednodnevni obrok – jedna porcija hrane u toku celog dana.
- U pojedinim krajevima Srbije, poput Resave, toga dana se tradicionalno kuvala kopriva, biljka koja je u narodu poznata i po lekovitosti, ali i po simbolici skromnosti i čišćenja. U većini domaćinstava hrana se svodila na ono najosnovnije – suvi hleb i voda, uz poneko bareno povrće, sveže ili sušeno voće, med ili bareni pirinač.
Zanimljivo je i to da se, prema verovanju, tog dana hrana ne soli. Naime, postoji staro narodno tumačenje da se soljenjem hrane na Veliki petak simbolično „sipa so na Hristove rane“. Zbog toga se mnogi vernici odlučuju da hranu konzumiraju nesoljenu, kao još jedan vid poštovanja i saosećanja sa Hristovim stradanjem.
- Takođe, postoji još jedno pravilo koje se odnosi na način konzumacije hrane – preporučuje se da se ne koriste nož i viljuška, već isključivo kašika ili ruke. Ovo pravilo proističe iz želje da se obroci pojedu sa što više poniznosti, bez raskoši i svakodnevnih navika koje narušavaju duh pokajanja i sabranosti.
Veliki petak u pravoslavnoj tradiciji nije dan za veselje. Tog dana nema pesme, veselja, niti glasnih razgovora. Vernici su pozvani da se povuku u sebe, u tišinu svog doma ili manastira, i da se duhovno sabiraju kroz molitvu, čitanje Svetog pisma ili jednostavno razmišljanje o Hristovom putu ka Golgoti.
- Takođe, tog dana nema teških fizičkih poslova, jer se smatra da čovek treba da se posveti samo duhovnim delatnostima. Zbog toga su u prošlosti mnoge porodice taj dan provodile u potpunoj tišini, bez rada u polju ili oko kuće.
Jedan od najvažnijih trenutaka dana je večernja služba u crkvi, tokom koje se iznosi plaštanica – platno na kojem je prikazano Hristovo polaganje u grob. Vernici tada prilaze da se poklone plaštanici, ljube je i provlače se ispod nje, kao znak poniznosti i molitve. To je duboko emotivan trenutak, u kojem se svaki vernik podseća Hristove smrti, ali i nade u Vaskrsenje koje sledi.
- Poštovanjem ovih običaja, vernici ne čuvaju samo tradiciju predaka, već jačaju i svoju ličnu veru. Veliki petak je podsećanje da patnja, bol i smrt nisu kraj, već put ka nečem uzvišenijem. To je dan koji nas poziva da se okrenemo sebi, svojim mislima i savesti, i da se zapitamo o sopstvenoj ulozi u svetu i odnosu prema veri.
U srpskom narodu i dan-danas preovladava poštovanje prema ovim pravilima, iako se običaji donekle razlikuju od kraja do kraja. Međutim, suština ostaje ista – da se Hristovo stradanje doživi lično, tiho, ali sa dubokom verom i poštovanjem.
