Mihail Labkovski, jedan od najpoznatijih i najcenjenijih ruskih psihologa, svojim mudrim savjetima i razmišljanjima osvojio je srca mnogih ljudi širom svijeta. Njegove misli, često citirane i prepričavane, pružaju uvid u duboko razumevanje ljudskih emocija, potreba i života uopšte. Iako je Labkovski stekao izuzetnu stručnost tokom svojih više od 25 godina radnog staža, on smatra da pravi životni neuspjeh nije definisan onim što društvo često smatra neuspehom. Kroz svoja razmišljanja, on poziva ljude da se zapitaju o stvarima koje zaista čine njihov život srećnim i ispunjenim.
Labkovski jasno ukazuje da pravi neuspjeh nije ono što društvo obično vidi kao neuspeh. Mnogi ljudi smatraju da je neuspeh imati “običan” posao, živeti sa roditeljima u odrasloj dobi, ili biti bez partnera i djece. Međutim, on tvrdi da je stvarni neuspjeh nešto mnogo dublje, a sve se svodi na to kako živimo i da li se osećamo ispunjeno.
U njegovom razmišljanju o neuspehu, postoji deset ključnih tačaka koje detaljno objašnjavaju šta bi zapravo trebalo smatrati životnim neuspehom:
- Ne živeti onako kako želite – Prvi znak neuspeha je kada se ne živi onako kako bi želeli. To znači ne slušati sopstvene želje i potrebe, već se prilagoditi tuđim očekivanjima ili društvenim normama.
- Posao koji mrzite, ali koji smatrate prestižnim – Mnogi ljudi, prema Labkovskom, rade na poslovima koje mrze, samo da bi zadovoljili društvene standarde ili prikazali svoj status. To je, prema njegovim rečima, pravi neuspeh, jer je rad, koji treba da bude izvor ispunjenja, u stvari teret.
- Udaja ili brak sa pogrešnom osobom – Udati se ili oženiti za nekog koga ne volite, bez obzira koliko ta osoba bila “idealna” prema spoljnim kriterijumima (lepota, status, bogatstvo), vodi ka životu bez stvarne ljubavi i ispunjenja.
- Briga o izgledu zbog tuđeg mišljenja – Kada ljudi stalno prate kalorije i jedu samo da bi “nosili” tuđe telo, to pokazuje da žive za mišljenje drugih i ne brinu o svom stvarnom zdravlju i zadovoljstvu.
- Strah od realizacije svojih snova – San o pisanju romana, ali se osoba boji da nastavi i pređe na sledeći korak, predstavlja neispunjen potencijal i strah od neuspeha koji nas sprečava da ostvarimo vlastite ambicije.
- Intimnost iz obaveze, a ne iz strasti – Kada su intimni odnosi vođeni samo iz dužnosti i nisu vođeni stvarnom željom i strašću, to je znak unutrašnje nezadovoljstvo i gubitak istinske povezanosti.
- Ljubav prema partneru, ali želja za nekim drugim – Živeti u braku sa ljubavlju i razumevanjem, ali maštati o nekom drugom, pokazuje da postoji nesređenost u odnosima i unutrašnja potisnuta želja za promenama.
- Nedostatak strpljenja sa decom – Kada se dete neprestano igra, a roditelj samo želi da bude po strani i da ga niko ne dira, to odražava emocionalnu distancu i umor, što može biti znak nesreće u životu.
- San o savršenom doručku dok radite nešto što ne volite – Sanjati o idealnom početku dana, poput doručka s kroasanom, ali se umesto toga zadovoljavati instant hranom dok se sedi za računarom, pokazuje neispunjene želje i nesvesnu želju za boljim životom, koji se ignoriše.
- Očekivanje promene bez ikakvih akcija – Sanjariti o promenama, ali ne preduzeti ništa kako bi se one dogodile, to je suštinski neuspeh u životu. Očekivanje da se nešto promeni bez ulaganja truda i rada vodi u stagnaciju.
Zaključak je da, prema Mihailu Labkovskom, pravi neuspeh nije definisan materijalnim stvarima ili spoljnim kriterijumima uspeha, već načinom na koji živimo i da li se osećamo ispunjeni. Nesreća i nezadovoljstvo koje ljudi osećaju zbog toga što žive život prema tuđim očekivanjima, umesto da prate sopstvene snove i želje, za Labkovskog je pravi oblik neuspeha. Biti srećan u životu znači živeti u skladu sa sobom, a ne ispunjavati tuđa očekivanja.