- Nije lako govoriti o ljubavi koja se ne sme priznati, pogotovo kada je isprepletana tugom i gubitkom druge osobe. Ova priča dolazi iz srca mladića koji se suočava s emocionalnim haosom – ljubavlju koju godinama oseća prema devojci koja nikada nije znala koliko mu znači, i boli zbog tragedije koja je iznenada pogodila njen život.
Njih dvoje su bliski već dugo, ali ona nikada nije posmatrala njega kao nešto više od prijatelja. Njeno srce pripadalo je drugome – čoveku s kojim je planirala život, s kojim je trebalo da se venča za samo mesec dana. Sve je bilo spremno za početak njihove zajedničke budućnosti. Međutim, ta budućnost je brutalno prekinuta kada je njen verenik iznenada izgubio život u saobraćajnoj nesreći. U trenutku je ostala bez partnera, bez oslonca i bez sigurnosti koju je do tada imala.
- Kao da sama tragedija nije bila dovoljna, dodatni teret nosi činjenica da je u tom trenutku već bila trudna. Tri meseca pod srcem nosi dete čoveka kojeg više nema. Njena bol, tuga, suze – sve to je i njega pogodilo duboko. Nije mogao da gleda koliko pati, a da ne poželi da joj na neki način olakša. On sam priznaje da ga je ta situacija emotivno slomila mnogo više nego što je očekivao, jer ju je voleo tiho i bezuslovno, u tišini, poštujući njen izbor i njenu sreću s drugim.
U trenutku očaja i saosećanja, javila mu se ideja da joj ponudi ruku, ne kao spasitelj niti kao neko ko želi da iskoristi njenu ranjivost, već kao čovek koji je spreman da bude uz nju, da joj pruži sigurnost, podršku i da prihvati dete kao svoje. Njegova ponuda ne bi proizašla iz sažaljenja, već iz čiste ljubavi koju oseća godinama.
- Ipak, kada je došao kod nje, nije imao snage da izgovori ono što mu je bilo na srcu. Pokušao je, više puta, ali svaki put je stao. Strah da će ga pogrešno razumeti, da će je dodatno povrediti, bio je jači od njegove želje da joj ponudi zajednički život. Nije mogao da podnese pomisao da ga odbaci, da ga zamrzi, da ga gurne iz svog života, jer bi joj to samo donelo još veći pritisak. Bio je svestan da bi možda pomislila kako koristi njenu nesreću da bi joj se približio.
Zato je odlučio da ćuti, ali i da ostane. Da bude tu, koliko god joj treba, kao oslonac, kao prijatelj, kao čovek kojem može da veruje. Nada se da će jednog dana, kada tuga malo popusti, kada bol ne bude jedino što oseća, možda pronaći način da joj otvori srce. Ne traži ništa, samo želi priliku da joj bude rame za oslonac, osmeh u teškim danima i možda, nekada u budućnosti, osoba sa kojom će moći ponovo da veruje u život.
- Za sada, najvažnije mu je da ne izgubi kontakt s njom, da ostane uz nju i dete koje dolazi. Iako ništa ne izgovara naglas, njegova dela govore dovoljno. Ponekad prava ljubav ne dolazi s velikim gestovima ili glasnim priznanjima, već u tišini podrške, prisustvu i spremnosti da se čeka. Jer on zna – ako je ljubav iskrena, ako je duboka i čista, naći će svoj put. Kad-tad.
