U ovom članku pratimo ličnu ispovest žene čiji su roditelji nakon 35 godina braka doneli odluku o razvodu. Iako je taj događaj bio iznenađujuć i bolan, otkriva se da je upravo ovaj razvod neočekivano ojačao njen vlastiti brak, donoseći lekcije o ljubavi, razumevanju i snazi međusobnog poverenja…
Razvod roditelja ostavlja dubok trag u životima dece, bez obzira na to koliko su ona odrasla u trenutku kada se prekid dogodi. Ipak, priča jedne žene pokazuje da ovakva iskustva, iako bolna, mogu doneti i važne uvide – pa čak i učvrstiti partnerski odnos. “Blic” navodi da se broj razvoda među parovima starijim od 65 godina konstantno povećava još od 1990. godine, a upravo se sa tim suočila ova žena kada je njena majka saopštila da njen otac želi razvod, posle više od tri decenije braka.
Iako nije bila potpuno iznenađena, vest ju je pogodila snažno. Njeni roditelji bili su zajedno ceo njen život, pa je razvod u poznim godinama izgledao gotovo nerealno. U početku je tražila krivca – otac je bio taj koji je izrazio želju za prekidom, pa je automatski postao „loš momak“. Isključila ga je iz svog života, dok je majka, emotivno otvorenija, umela da je uteši. Ubrzo je, međutim, shvatila da odgovornost za raspad braka nije jednostrana. Njeni roditelji su se vremenom razvijali u različitim pravcima, a odluka majke da prestane da pije i da ponovo pronađe sebe samo je ubrzala proces udaljavanja.
- U jednom trenutku pitala se – zašto sada? Njeni roditelji su nedavno s njom i mužem proveli mesec dana putujući po Argentini i Antarktiku, na putovanju koje su šaljivo zvali „porodični medeni mesec“. Odgovor je pronašla u činjenici da je razvod danas društveno prihvatljiviji i da sve više žena otkriva sopstveni glas i bira sebe, čak i ako to znači kraj višedecenijskog braka. “Kurir” podseća da rastući broj starijih razvoda pokazuje kako ljudi danas žele kvalitet života i u kasnijim godinama, a ne samo kompromis.
Bol kroz koji je prošla bila je gotovo jednaka onome što ljudi osećaju prilikom smrti bliske osobe. Iako joj je okolina slala poruku da je „prestara“ da pati zbog razvoda roditelja, ona se osećala potpuno izgubljeno. Ipak, s vremenom je uspela da prihvati da su joj roditelji srećniji jedno bez drugog i da je njihova odluka, koliko god teška bila, donela olakšanje oboma.
- Otac je smršao, počeo da vežba Tai Chi i započeo novi život, dok je majka pronašla – stabilnost u trezvenosti. Ona još uvek nije spremna da upozna novu partnerku svog oca, ali polako uči da prihvati njegovu sreću. Shvatila je i da dok tuguje za onim što je izgubila, i njeni roditelji prolaze kroz sopstveni bol.
Najvažniji deo njenog iskustva ogleda se u uticaju na sopstveni brak. Dok je gledala šta je pošlo po zlu u vezi njenih roditelja, odlučila je da u svom odnosu sa mužem postavi drugačije temelje. Naučila je da ravnoteža i podrška moraju biti u središtu svakog zdravog odnosa. Danas sa suprugom deli obaveze, podstiču jedno drugo da zadrže individualnost i razvijaju se zajedno, a ne odvojeno. To je, kaže, upravo ono u čemu su njeni roditelji zakazali.
- Na kraju, dok se osvrće na 34 godine koje je provela sa roditeljima dok su još bili zajedno, svesna je da mnogi nemaju ni toliko. Prihvata da više neće biti porodičnih putovanja kakva su nekad imali, ali veruje da će život doneti neke nove, drugačije uspomene.
Njena priča svedoči da razvod, iako bolan, može biti i put ka ličnom rastu i osnaživanju. “Novosti” zaključuju da sve više ljudi razvod ne doživljava kao kraj, već kao početak drugačijeg života – i to je lekcija koju je i ova žena naučila kroz bolno iskustvo svojih roditelja.
