Njegova supruga poticala je iz izuzetno bogate porodice, dok je on oduvek živeo skromno. Imao je redovan posao, zarađivao platu koja je bila dovoljna da pokrije osnovne potrebe, ali nikada nije maštao o luksuzu. Razlike u njihovom porijeklu nisu im smetale ni njoj ni njemu – barem sve dok te razlike nisu postale suviše očigledne.
Kada su planirali svoje venčanje, njena porodica je velikodušno preuzela sve troškove. Venčanje je bilo bajkovito – luksuzno slavlje koje je premašilo sve što je mogao da zamisli. Nije ga smetalo to što nije mogao da doprinese na tom nivou. Umesto toga, bio je zahvalan njenom ocu, koji je omogućio da venčanje bude onakvo kakvo je bilo.
- Međutim, sve se promenilo kada je počeo njihov medeni mesec. Dok su se ukrcavali na avion, supruga je bez oklevanja otišla ka svom sedištu u prvoj klasi, dok je on shvatio da njegova karta vodi u ekonomsku klasu. Stajao je zbunjeno na vratima aviona, gledajući kako ona ulazi u luksuznu kabinu, dok je on ostao sam u zadnjem delu. Na trenutak je bio nesiguran šta da uradi, ali onda je to shvatio – ovo nije bila samo razlika u klasi leta, ovo je bilo mnogo više od toga.
Okrenula se prema njemu sa blagim osmijehom i rekla: „Bezveze, dušo… ali tata kaže da nije tvoja kasa.” Te reči su ga pogodile dublje nego što je mogao da pretpostavi. Osećao je snažan val poniženja i besa. Zatečen, znao je da nije u njegovoj prirodi da reaguje impulsivno, ali ponos mu nije dozvoljavao da ostane. Tiho je okrenuo leđa i napustio avion, ostavljajući svoju suprugu zbunjenu i samu.
- Nekoliko sati kasnije, telefon mu je zazvonio. Na liniji je bio njen otac. Njegov glas bio je hladan, bez trunke razumevanja: „Dao sam ti venčanje iz snova i medeni mesec iz snova. Da li je ovo način na koji tretiraš moju kćerku?” Svaka reč ga je pogađala kao udarac. Otac njegove supruge je nastavio: „Moja kćerka je navikla na određeni stil života i ja ću joj to pružati… ali neću plaćati i za tebe!”
Te rečenice su odzvanjale u njegovoj glavi. Smireno je, ali odlučno odgovorio: „Nikada nisam tražio ni očekivao da mi bilo šta plaćate. Ali ne mogu da živim u svetu u kojem me gledate sa visine zato što nisam bogat.” Zatvorio je telefon, osećajući snažan sramski i besni gnev koji je preplavio svaku poru njegovog tela. Kasnije ga je supruga pozvala, pokušavajući da spusti tenzije. Objašnjavala mu je da nije želela da ga ponizi i da je sve bio nesporazum. Molila ga je da se ukrca na sledeći let i da ipak zajedno nastave medeni mesec. „To nije bila moja odluka. To je moj otac,” govorila je kroz suze. Ali on je ostao neumoljiv. Nije mogao da podnese pomisao da sedi u zadnjem delu aviona dok ona uživa u luksuzu prve klase.
Kada je shvatila da ga ne može nagovoriti, odlučila je da prekinu putovanje i vrate se kući kako bi razgovarali licem u lice. On je bio svestan da će taj razgovor biti presudan, ali još nije znao šta će doneti. Dok je razmišljao o svemu, priznaje sebi da nije siguran da li je postupio ispravno. Poniženje koje je doživeo ostavilo je dubok trag, ali istovremeno je shvatao da voli svoju suprugu. Sukob koji su imali nije bio samo oko avionskih karata – to je bio sudar dva različita sveta, dva različita pristupa životu.
- S jedne strane, njegova želja da ostane dostojanstven, da se ne oseća kao da je manje vredan zbog toga što nije bogat, bila je jasna. S druge strane, bila je realnost da možda nikada neće moći da joj pruži život na koji je ona navikla, onaj luksuz na koji je odrasla.
Pitanje koje ga je mučilo nije bilo samo „Da li ljubav može preživeti?” – već i da li ljubav može preživeti toliku razliku u vrednostima, prioritetima i načinu života. Da li će moći da se izgrade mostovi između njegovog sveta i njenog, ili će njihova priča završiti u tom trenutku, na aerodromu, kada je prvi put shvatio koliko su daleki njihovi životni putevi?
