Proročanstvo prepodobne Sofije ledi krv u žilama a šta je to prorekla pročitajte u nastavku.
- Prepodobna Sofija Klisurska, svetiteljka proslavljena od strane Carigradske patrijaršije 2012. godine, ostavila je iza sebe snažna proročanstva koja i danas bude duboke emocije i izazivaju razmišljanje. Tokom svog života, koji je bio posvećen strogoj askezi i molitvi, Sofija je tvrdila da joj se lično javila Presveta Bogorodica i otkrila joj sudbinu sveta. Prema njenim rečima, približava se veliki rat svetskih razmera, u kojem će tri četvrtine čovečanstva nestati, a samo jedna četvrtina će biti spasena. Ona je pozivala sve ljude na pokajanje, molitvu i smirenost, upozoravajući na duhovnu i moralnu propast koja prethodi ovakvim stradanjima.
Svetiteljka je navodila kako Bogorodica neprestano plače i moli svog Sina za čovečanstvo, tražeći od ljudi mudrost i milost. Naglašavala je da je veliki greh doveo svet na ivicu propasti, te da se sve što je zapisano u Svetom pismu mora ispuniti. Govorila je o dolasku vremena kada će ljudi izgubiti svaki osećaj za svetost i dostojanstvo, te čak najavljivala pojave kanibalizma i potpuni pad moralnih vrednosti. I pored tih teških predviđanja, Sofija nije širila strah, već nadu – pozivala je da se ljudi ujedine u molitvi, praštanju, postu i ljubavi, jer je to put spasenja.
- Njena poruka bila je jednostavna, ali duboka: govorite molitvu „Gospode Isuse Hriste, pomiluj me“ gde god da ste i šta god da radite. Isticala je značaj smirenja, poniznosti i odbacivanja gordosti, koja, kako je govorila, vodi u duhovnu propast. Verovala je da se vera i nada mogu sačuvati jedino ako ljudi budu istrajni u vrlinama i ako se svakodnevno duhovno preispituju.
Rođena u Ponto, u regiji Trapezunda, Sofija je doživela velike lične tragedije – izgubila je supruga i dete, što ju je navelo da se potpuno posveti duhovnom životu. U planinama je počela svoj usamljenički život, gde su joj se, kako je govorila, javljali sveti Georgije i Presveta Bogorodica. U više navrata je, kroz duhovne vizije, upozoravala svoje saplemenike na opasnosti i time spasila mnoge živote. Njeni saveti i duhovna snaga ostavili su dubok trag na one koji su je poznavali.
- Njen podvižnički život u manastiru u Klisuri bio je primer krajnje posvećenosti. Hodala je bosa po snegu i ledu, nosila stare i pocepane haljine, spavala na slami sa kamenjem ispod tela, jela najskromniju hranu, često ubuđalu i gotovo nejestivu. Nije se nikada češljala, niti kupala, a njena kosa je bila gruba i zapetljana. Ljude koji su joj donosili novu odeću, uvek je odbijala, dajući te stvari onima kojima su bile potrebnije.
Sofija je bila blaga prema drugima, ali stroga prema sebi. Novac nije zadržavala za sebe, već ga je delila onima u potrebi. Pomagala je neudatim devojkama da pronađu put, čak i obezbeđivala miraz kada bi mogla. Govorila je da će ih Majka Božija štititi. Nikada nije sudila nikome, a kada bi prepoznala bol kod ljudi, svojim tihim prisustvom i rečima pružala bi utehu. Njen uticaj na vernike bio je snažan, čak i kad je govorila na jeziku koji mnogi nisu razumeli.
- Njena ljubav prema životinjama bila je posebna. Medvedica iz šume dolazila bi kod nje, jela iz njenih ruku i pokazivala znakove privrženosti. Ptice bi joj pevale dok se molila. Njena prisutnost i svakodnevica delovali su kao prizor iz raja.
U trenucima teške bolesti, svetiteljka je odbijala medicinsku pomoć, tvrdeći da će je Bogorodica isceliti. I doista, prema njenom svedočenju, došlo je nadprirodno isceljenje – pojavili su se Presveta Bogorodica, arhangel Gavrilo i sveti Georgije i simbolično je „operisali“, nakon čega je ozdravila.Sofija se upokojila 6. maja 1974. godine. Njene mošti su pronađene 1982. i imale su miris bosiljka, što se u pravoslavlju smatra znakom svetosti. Njen život ostaje snažan primer kako se duhovna snaga, vera i poniznost mogu pretvoriti u svetost i večni uticaj.
