Najteži trenutak u životu svake osobe kada shvati da bi možda mogla izgubiti bitku sa životom,ova ispovest je probudila mnoge osobe i podstakla ih da se redovno pregledaju nadamo se da će i na Vas ostaviti isti dojam.
- Suzana Petričević, poznata glumica, ispričala je svoju duboko ličnu i potresnu priču iz aprila 2017. godine kada je, uprkos aktivnom načinu života, počela da oseća neobjašnjiv umor, nagle nalete slabosti i konstantnu pospanost. Iako se trudila da pronađe racionalna objašnjenja – prolećni umor, stres zbog porodičnih obaveza, pa čak i pripreme za krštenje – ispostavilo se da je razlog mnogo ozbiljniji nego što je u prvi mah želela da poveruje.
Letnji odmor sa porodicom doneo je opuštanje, ali i prvi znak upozorenja. Nakon povratka sa plaže i tuširanja, Suzana je slučajno napipala malu izbočinu na donjem delu dojke. Pomislila je da je reč o rebru, jer joj je građa tela takva da su rebra uvek bila izraženija. Međutim, treći put kada je ponovo napipala istu izbočinu, javila se sumnja. Nije želela da uznemiri svoju porodicu tokom letovanja, pa je odlučila da sačeka povratak u Beograd kako bi obavila lekarski pregled.
- Suzana je ovu informaciju zadržala za sebe, želeći da sačuva spokoj i radost porodičnog letovanja. Iako danas to posmatra sa dozom samoironije, tada joj se činilo najprirodnije da zaštiti svoje najbliže. Kada je, po povratku, dobila dijagnozu, najjača emocija bila je majčinska briga – misao o ćerki Tei bila je prva i najdublja. Iako odrasla, udata i majka dvoje dece, Tea je za Suzanu bila i ostala „njeno dete“, a strah šta bi bilo ako nje ne bude ispunjavao je glumicu noćnim morama. Ipak, pred porodicom je glumila smirenost, ponašajući se kao da je reč o bezazlenoj intervenciji.
Kada se približio dan operacije, Suzana se za bolnicu pripremala kao za kratak put – organizovano, bez suvišnih emocija, što je kasnije prepoznala kao mehanizam odbrane. Ni njena deca nisu odmah shvatila ozbiljnost situacije jer im je ona, svesno ili nesvesno, prikazivala umanjenu verziju onoga kroz šta prolazi.
- Operacija je obavljena 15. novembra. U pitanju je bila potpuna operacija dojke i uklanjanje limfnog čvora ispod pazuha. U trenutku buđenja iz anestezije, sačekala ju je izuzetno važna informacija – lekar joj je saopštio da su limfni čvorovi čisti. Ipak, konačna potvrda morala je da sačeka rezultate histopatologije. Iako su prognoze bile optimistične, dani čekanja su za Suzanu predstavljali najteži i najduži period u životu.
U ovom razdoblju pokazala je neverovatnu snagu i pribranost. Iako je sama prolazila kroz borbu sa strahom i neizvesnošću, sve vreme je pokušavala da zaštiti svoju porodicu i da u njihovim očima ostane stub snage. Taj balans između unutrašnje borbe i spoljašnje smirenosti jedan je od najdubljih pokazatelja koliko daleko može da ide roditeljska ljubav i ljudska hrabrost.
- Suzana Petričević, kroz svoju priču, ne samo da svedoči o borbi sa bolešću, već šalje i snažnu poruku o važnosti osluškivanja tela i neodlaganja pregleda, čak i kada se čini da je reč o nečemu bezazlenom. Iskustvo koje je podelila pokazuje koliko život može da se promeni u jednom trenutku, ali i koliko vera, ljubav i hrabrost mogu pomoći da se čovek izdigne iznad najtežih iskušenja.
