Ukoliko ste strastveni vernik i volite da pratite sve običaje i tradicije onda je ovo mesto za Vas. Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obilježavaju prepodobnog mučenika Dometija, a mi danas za Vas donosimo par narodnih vjerovanja i običaja koji se vežu za današnji praznik…
Prepodobni mučenik Dometije bio je rođen u Persiji u vremenu kada je hrišćanstvo tek počelo da se širi pod carem Konstantinom. Njegovo poreklo i detinjstvo obeležila je vera u paganske običaje, jer je odrastao u sredini u kojoj Hristova nauka još nije bila poznata niti prihvaćena. Ipak, kao mladić imao je priliku da upozna hrišćansku veru, a to iskustvo promenilo je čitav njegov život. Ostavio je sve ono što je dotad smatrao istinom, odvratio se od neznaboštva i odlučio da krene putem Hristovim, primivši krštenje.
- Velika ljubav prema novootkrivenoj veri bila je toliko snažna da je Dometije odbacio sve što je pripadalo svetu i što ga je moglo vezati za prolazne radosti. U želji da u potpunosti posveti sebe Bogu, odlučio je da se zamonaši u jednom manastiru nedaleko od grada Nisivije. Tamo je proveo određeno vreme u bratstvu, učeći pravila monaškog života, usvajajući disciplinu i osnažujući duh kroz molitvu i poslušnost. Međutim, u njegovom srcu rasla je potreba za još većom posvećenošću i mirom, pa se povukao u tišinu i bezmolvije, prateći starca po imenu Nurvel. Ovaj arhimandrit bio je poznat po tome što je više od šezdeset godina živeo u izuzetnom podvigu, ne okusujući ništa kuvano, već hraneći se samo najsiromašnijom hranom, čime je zadivljavao i podsticao druge.
Pod njegovim rukovodstvom, Dometije je primio đakonski čin. Nurvel je imao želju da ga rukopoloži i za sveštenika, ali mladi podvižnik, ne želeći da primi to breme, odlučio je da se povuče još dublje u osamu. Potražio je mir u divljini, naselivši se u jednoj pećini usred puste gore. Tamo je nastavio svoj strogi podvižnički život, ispunjen postom, neprekidnom molitvom, bdenjem i razmišljanjem o Bogu.
- Njegovo uzdržanje, smirenost i neprekidna posvećenost duhovnim vrednostima uzdigli su ga do tolikog savršenstva da su ljudi verovali kako po Božjoj milosti isceljuje bolesne. Glas o njegovom podvižništvu i svetosti ubrzo se proširio, pa su vernici počeli da dolaze i traže pomoć. Mnogi su pronalazili utehu i ozdravljenje zahvaljujući njegovim molitvama.
U to vreme, međutim, car Julijan, poznat kao Odstupnik, vladao je područjem. Čuvši priče o Dometiju i njegovom duhovnom uticaju, odlučio je da ga ukloni. Poslao je vojnike koji su, našavši podvižnika, zazidali njega i dvojicu njegovih učenika u pećini dok su bili živi. Tako je Dometije podneo mučeničku smrt 363. godine, ostavši veran Bogu do kraja, i vernici veruju da se tada preselio u carstvo nebesko. Njegova žrtva doživljava se kao svedočanstvo istinske vere i spremnosti da se život položi za Hrista. U narodu se razvilo posebno verovanje vezano za ovaj dan posvećen svetom Dometiju. Smatra se da on ima moć da bolesnima podari isceljenje, pa se mnogi vernici na dan njegovog praznika obraćaju molitvom tražeći zdravlje za sebe i svoje bližnje. Na ovaj dan, kažu, nebo je posebno otvoreno za molitve koje dolaze od iskrenog srca, a onaj ko se sa poverenjem i čistom verom obrati svetitelju, može očekivati njegovu pomoć.
- U pravoslavnom predanju molitva svetom Dometiju zauzima posebno mesto. Vernici odlaze u crkvu, pale sveću i mole se za zdravlje porodice i prijatelja, ubeđeni da će njihov glas dopreti do neba kroz posredovanje ovog svetitelja. Njegova uloga u narodnom predanju nije samo vezana za pojedinačna isceljenja, već i za širu zaštitu zajednice od bolesti i nesreća. Ljudi sa verom veruju da sveti Dometije čuva domove i pomaže onima koji u nevolji traže utehu.
Često se kaže da molitva upućena njemu mora biti izrečena iskreno, bez licemerja, jer se veruje da jedino takva iskrena reč dolazi do ušiju svetitelja. Oni koji su molili svetog Dometija tvrde da su osetili olakšanje, mir i novu snagu da se bore sa životnim izazovima. Za mnoge vernike to je dokaz da on i posle smrti deluje kao zaštitnik i iscelitelj, onako kako je to činio i dok je bio živ.
- Njegova životna priča snažno odražava duh ranog hrišćanstva, kada su mnogi vernici birali put odricanja, postova i osame da bi se približili Bogu. Takav način života, iako zahtevan i težak, donosio im je duhovnu snagu i unutrašnji mir. Mučenička smrt svetog Dometija podseća na vekovni put mnogih hrišćana koji su se suočavali sa progonima, ali ostajali nepokolebljivi u veri.
U sećanju naroda on je ostao primer posvećenosti, poniznosti i žrtve. Njegov lik i delo neprestano se podsećaju u molitvama, a priče o čudesnim isceljenjima prenose se sa kolena na koleno. Dan posvećen njemu tako postaje ne samo trenutak za ličnu molitvu, već i prilika da se zajednica okupi, ujedini i zajedno obrati Bogu preko ovog svetitelja.
Sveti Dometije je u svojoj pećini pronašao mir i svoj put do Boga, ali i ostavio nasleđe koje i dalje živi kroz vekove. Njegova snaga, istrajnost i vera ostaju pouka da se u najtežim trenucima čovek može osloniti na molitvu i na Boga, a njegov praznik ostaje podsetnik da zdravlje, kako tela tako i duše, dolazi onome ko istinski veruje i moli se čistog srca.
