Ivana Olujić je ispričala svoju jezivu sudbinu,dotakla se najbolnijeg perioda u svom životu.Iznela je sve detalje iz svoje karijere i zaista ostavila bez reči…
Ivana Olujić, nekadašnja pevačica iz devedesetih, imala je život nalik dramskom scenariju: uspon na muzičkoj sceni, optužbe za organizovani kriminal, boravak u pritvoru, borba sa teškim bolestima i, konačno, život u tišini – daleko od reflektora. U iskrenom razgovoru za medije, Ivana je otvoreno govorila o svim izazovima koje je prošla i lekcijama koje je iz njih izvukla.
Težak životni put: od detinjstva do optužbi
Ivana ne krije da ju je život izgradio kroz bolna iskustva. Od ranog detinjstva pa sve do današnjih dana, pratili su je izazovi koji bi slomili mnoge. Nakon perioda estradne popularnosti, uhapšena je pod sumnjom za učešće u organizovanom kriminalu. U pritvoru je provela godinu dana, između 2007. i 2008. godine.
Posebno traumatično bilo je deljenje ćelije sa ženom optuženom za ratne zločine, kojoj je kasnije dijagnostikovana akutna psihoza. Ivana kaže da su to bili trenuci u kojima je strah za sopstveni život bio svakodnevan, uprkos zaštiti medija koju su imale poznate ličnosti u zatvoru.
Teške bolesti i psihički pad
Nakon izlaska iz pritvora, njen život se nije vratio u normalu. Naprotiv, suočila se sa:
-
tranzitnim šlogom,
-
teškom depresijom,
-
i kasnije – rakom, koji je, na sreću, otkriven u ranoj fazi.
Pored toga, pukla joj je žučna kesa dok je bila u Urgentnom centru. Zahvaljujući brzoj reakciji lekara, preživela je. Ipak, sve ove nedaće ostavile su traga. “Bog me čuva jer sam dobar čovek”, rekla je Ivana, verujući da joj je vera uvek bila oslonac u najmračnijim vremenima.
Pritvor kao ogledalo društva
Tokom boravka iza rešetaka, imala je priliku da upozna razne ljude – od kriminalaca do političkih figura. U susednim ćelijama nalazili su se ljudi poput Tojagića, Legije i Zvezdana, dok je sama delila ćeliju sa ženom iz Indeks afere i pomoćnicom ministra.
Takođe, u to vreme je u pritvoru boravila i Ana Filipović, poznata po monstruoznom zločinu nad sopstvenim detetom. Ivana priznaje da je tada prvi put shvatila koliko je ljudski um krhak i složen, i da nije sve crno-belo.
Povratak umetnosti i edukaciji
Nakon izlaska iz pritvora, Ivana je odlučila da promeni život iz korena. Završila je fakultet i postala menadžer za odnose s javnošću, a svoju diplomsku tezu posvetila je komunikaciji u uslovima izolacije. Takođe, vodi Udruženje slikara LIKUM, i povremeno se vraća muzici – kada joj srce to zatraži.
Njena pesma “Vuk”, koju je otpevala na tri jezika (srpskom, ruskom i engleskom), simbol je njenog umetničkog izraza i unutrašnje snage.
Ljubav prema porodici, ali bez dece
Iako nije imala dece, Ivana je nedavno postala tetka, i tu ulogu shvata veoma ozbiljno. Pomagala je svojoj sestri u svim izazovima majčinstva, učeći sve od nule. Taj osećaj brige i posvećenosti dao joj je novu životnu svrhu.
Estradna karijera i sećanja
Ivana se rado priseća perioda kada je pevala sa najvećim imenima narodne muzike: Dragana Mirković, Toma Zdravković, Tozovac, Šaban Šaulić. “Toma je bio divan, ali večito tužan. Šaban je bio zvezda u svakom smislu, a Tozovac – pesnik i gospodin.”
Zanimljivo, nikada nije upoznala Cecu Ražnatović, iako je srela Arkana koji ju je, prema njenim rečima, “fascinirao kao muškarac, ali je nosio mrak u sebi”.
Zašto je napustila muziku?
Muziku je napustila jer ju je, kako kaže, psihički uništila sve što je doživela. Iako je njena pesma “Pusti me” bila druga na top listama iza Cecine pesme “Beograd”, nikada nije osećala da pripada estradi. Više je volela tišinu, introspektivu i umetnički izraz koji nije zavisio od popularnosti.
Zaključak: Život koji oblikuje snagu
Ivana Olujić je danas žena koja nosi duboke ožiljke, ali i neizmernu snagu. Njena priča nije samo o padu i povratku – to je priča o identitetu, izborima, posledicama i neuništivoj volji za životom. Iako je mogla izabrati put gorčine, ona se okrenula stvaranju, obrazovanju i tišini umetnosti.
“Napraviću knjigu o svemu ovome”, rekla je, svesna da je njeno svedočanstvo važno – ne samo kao upozorenje, već i kao inspiracija. Jer, kako kaže, “ceo život znaš da nisi slobodan, ali snaga dolazi kad shvatiš da i iza rešetaka možeš sačuvati dušu.”
