Med se već generacijama koristi za sve upalne procese,disajne tegobe i prehlade.Međutim,na tržištu se nalazi previše “lažnog”meda zato smo za Vas pripremili novi članak u kojem smo Vam preneli avete jednog pčelara o tome kako prepoznati da li je med lažni i kako ga treba pravilno skladištiti..
Med je vekovima poznat kao dragocen prirodni proizvod koji se koristi u ishrani i medicini. Njegova vrednost ne leži samo u ukusu, već i u lekovitim svojstvima. Vrsta meda zavisi od bilja s kojeg pčele skupljaju nektar, pa se tako razlikuju po boji, ukusu i mirisu. Najpoznatije vrste su bagremov, livadski, lipov, šumski (poznat i kao medljikovac) i kestenov med. Svaka od njih ima specifična svojstva koja je čine pogodnom za različite potrebe.
Bagremov med je blag i svetao, idealan za decu i osobe sa osetljivim varenjem. Livadski med potiče od više biljaka, pa ima bogatiji i složeniji ukus. Lipov med je poznat po svom specifičnom mirisu i antibakterijskim svojstvima. Šumski med je tamnije boje, bogat mineralima, i često se koristi kod fizičke iscrpljenosti. Kestenov med ima gorak ukus, ali se smatra korisnim za poboljšanje cirkulacije i jačanje imuniteta.
Iako se med smatra „nepokvarljivim“, način na koji se čuva igra ključnu ulogu u očuvanju njegovih osobina. Mnogi ljudi prave greške pri skladištenju, držeći med u kuhinjskim ormarićima, na otvorenim policama, blizu šporeta ili radijatora. Ove lokacije izlažu med toploti i svetlu, što može negativno uticati na njegov hemijski sastav i nutritivna svojstva. Najbolje je med čuvati na temperaturi ispod 18 stepeni Celzijusa, na suvom i tamnom mestu, kao što su smočnice ili zatvoreni ormari.
Vrlo je važna i posuda u kojoj se med čuva. Preporučuju se staklene i porculanske posude sa poklopcem, dok se plastične posude ne preporučuju jer mogu reagovati sa medom, menjajući njegov ukus i kvalitet. Takođe, metalne posude mogu dovesti do oksidacije. Pravilno zatvorena posuda sprečava upijanje vlage i mirisa iz okoline, čime se dodatno štiti med.
Ukoliko med sadrži previše vlage, može doći do fermentacije. To se prepoznaje po prisustvu pene na površini i mirisu sličnom alkoholu. Takav med se ne preporučuje za svakodnevnu upotrebu, ali se može koristiti u pripremi tinktura ili fermentisanih napitaka. Druga opasnost pri skladištenju meda je stvaranje supstance poznate kao HMF (hidroksimetilfurfural), koja nastaje usled dugotrajnog izlaganja visokim temperaturama i može biti štetna po zdravlje. Zato je važno da se med ne greje iznad 40 stepeni Celzijusa.
Pri kupovini meda, mnogi potrošači traže znake koji potvrđuju njegovu autentičnost. Jedan od tih znakova je kristalizacija. Suprotno uvreženom mišljenju, kristalizacija nije znak da je med pokvaren – naprotiv, to je prirodan proces koji se javlja kod pravog meda. Brzina kristalizacije zavisi od vrste meda – bagremov kristališe sporije, dok med od suncokreta ili uljane repice to čini znatno brže. Kristalisani med se može vratiti u tečno stanje blagim zagrevanjem u toploj vodenoj kupki, ali bez direktnog kuvanja.
Kupovina meda direktno od lokalnih pčelara je jedan od najboljih načina da se osigura kvalitet i poreklo proizvoda. Industrijski proizveden med, naročito onaj s oznakom „mešavina EU i ne-EU medova“, često ima niži kvalitet, a ponekad sadrži dodatke koji utiču na prirodnost i nutritivne vrednosti.
Za prepoznavanje kvalitetnog meda treba obratiti pažnju na njegovu gustinu, boju i miris. Autentičan med ima pun i prirodan miris, dok lažni med može biti vodenast i bez ukusa. Gusta konzistencija i prirodna boja, koja varira u zavisnosti od izvora nektara, takođe su pokazatelji da je u pitanju pravi med.
Med zahvaljujući antibakterijskim i antifungalnim svojstvima može trajati veoma dugo ako se pravilno skladišti. Nije redak slučaj da se u arheološkim iskopinama pronađe jestiv med star i po nekoliko hiljada godina. On ima sposobnost da prirodno očuva svoju strukturu i da bude koristan čak i decenijama nakon proizvodnje.
Zaključno, med je jedan od najvrednijih prirodnih darova čoveku. Da bi njegova korisna svojstva ostala sačuvana, neophodno je obratiti pažnju na uslove skladištenja, vrstu posude i temperaturu prostora. Uz malo pažnje, med će zadržati ne samo svoj ukus i aromu, već i lekovita svojstva koja ga čine izuzetnim saveznikom u očuvanju zdravlja.
