Papa Franjo Poglavar Rimokatoličke crkve je preminuo danas u 89oj godini života.Vernici se sa tugom opraštaju od njega.
- Papa Franjo je tokom svog života bio primer upornosti i duhovne snage, čak i u trenucima kada je njegovo zdravlje bilo ozbiljno narušeno. Njegova borba sa respiratornim bolestima počela je još u mladim godinama, kada je oboleo od pleuritisa, upale plućne maramice. Zbog ozbiljnosti tadašnjeg stanja, bio je podvrgnut operaciji kojom mu je uklonjen deo jednog plućnog krila. Iako je operacija spasila život, ostavila je trajne posledice koje su mu znatno smanjile plućnu funkciju i povećale sklonost ka respiratornim infekcijama u narednim godinama.
Decenijama kasnije, u februaru 2025. godine, njegovo zdravlje je naglo pogoršano zbog obostrane upale pluća. Hospitalizovan je u rimsku bolnicu Gemelli, gde je njegovo stanje ocenjeno kao kritično, ali stabilno. Lečenje je uključivalo kiseoničku terapiju, antibiotike i dodatne intervencije zbog komplikacija kao što su bronhijalni spazmi i aspiracija, koja nastaje kada se tečnost ili hrana udahnu umesto da se progutaju. Zbog tih problema bila mu je potrebna neinvazivna mehanička ventilacija.
- Uprkos trudu lekarskog tima i kratkotrajnom poboljšanju, stanje se ubrzo ponovo pogoršalo. Smanjena plućna funkcija i prisutne komplikacije učinile su oporavak gotovo nemogućim. Papa Franjo je preminuo, ostavivši dubok trag ne samo kao verski lider, već i kao simbol ljudske istrajnosti u borbi sa bolešću.
Njegova životna priča još jednom skreće pažnju na važnost zdravlja pluća, organa bez kojeg život ne može da funkcioniše. Respiratorne bolesti su u porastu, a simptomi koji ih prate su često zanemareni ili pogrešno interpretirani. Među najčešćim znakovima plućnih bolesti nalaze se otežano disanje, posebno prilikom napora, uporan kašalj – bilo suv ili sa iskašljavanjem, pa i krvavim sekretom – kao i piskavi zvuci pri disanju, bol u grudima i osećaj pritiska ili težine u plućima.
- Pored ovih, često se javljaju i opšti simptomi poput hroničnog umora, smanjenog apetita, gubitka telesne mase, povišene temperature i znojenja tokom noći. Kod hroničnih plućnih stanja javljaju se i fizičke promene na telu, poput takozvanih batičastih prstiju, gde dolazi do zadebljanja vrhova prstiju i zakrivljenosti noktiju.
Neke plućne bolesti imaju specifične kliničke slike. Na primer, upala pluća obično dolazi iznenada, uz visoku temperaturu, drhtavicu, bol pri disanju i gnojni sekret pri kašlju. Kod hronične opstruktivne bolesti pluća (HOBP), pacijenti imaju dugotrajan, često zvan “pušački kašalj”, sa iskašljavanjem i postepenim pogoršanjem daha. Rak pluća se, s druge strane, najčešće manifestuje upornim kašljem, gubitkom telesne mase, iskašljavanjem krvi i promuklošću. Nažalost, ove simptome pacijenti često ignorišu, smatrajući ih bezazlenim, što dovodi do kasnog dijagnostikovanja.
- Posebno opasna i iznenadna plućna komplikacija jeste plućna embolija. U tom slučaju dolazi do blokade arterije u plućima, najčešće krvnim ugruškom. Simptomi se javljaju naglo i uključuju jaku bol u grudima, otežano disanje i ubrzan puls. Ovo stanje zahteva hitnu medicinsku intervenciju, jer može imati fatalne posledice.
Uprkos svim zdravstvenim tegobama, papa Franjo nikada nije napustio svoju duhovnu misiju. Bio je primer snage, posvećenosti i vere, bez obzira na fizička ograničenja koja su ga pratila. Njegova životna borba protiv respiratornih bolesti ističe važnost ranog prepoznavanja simptoma, pravovremene dijagnostike i kontinuirane brige o zdravlju pluća. U savremenom vremenu, kada su plućne bolesti sve češće, njegovo iskustvo može biti podsticaj svima da obrate pažnju na signale koje im telo šalje i da preduzmu odgovarajuće korake kako bi sačuvali zdravlje i kvalitet života.
