Papa Franjo je preminuo u 89oj godini života 21.04.2025e.Osvanuo je težak dan za vernike i sada se svi pitaju šta dalje nakon njegove smrti?
- Tužnu vest saopštio je kardinal Kevin Farrell, koji je tom prilikom naglasio da se rimski biskup vratio u Očev dom, podsećajući da je čitav njegov život bio posvećen Gospodu i Crkvi. Njegova smrt označava kraj jednog izuzetno značajnog poglavlja u savremenoj istoriji Rimokatoličke crkve.
Iako je bio u poodmaklim godinama i sa narušenim zdravljem, Papa Franjo se dan pre smrti ipak pojavio pred okupljenim vernicima. Na dan Uskrsa, pojavio se na Trgu svetog Petra, gde je iz invalidskih kolica kratko uputio svoju poslednju javnu poruku: „Sretan Uskrs.“ Taj trenutak bio je dirljiv za sve prisutne, jer se jasno videlo da je Sveti Otac bio izuzetno slab i iscrpljen, ali uprkos tome, nije želeo da propusti priliku da blagoslovi vernike i podeli sa njima radost praznika.
- Ove godine, prvi put od kada je postao papa 2013. godine, nije učestvovao u većini obreda tokom Velike nedelje. Misu uskrsnog bdijenja prepustio je kardinalima, dok se na sam praznik Uskrsa nakratko pojavio unutar Bazilike svetog Petra. Tada je, pored kratke molitve, deci koja su prisustvovala događaju podelio slatkiše, što je ostavilo snažan utisak na sve prisutne.
Dan pred smrt, Papa Franjo je obavio još nekoliko susreta. Među njima se izdvaja kratka privatna audijencija sa američkim potpredsednikom JD Vanceom, kao i susret sa hrvatskim premijerom Andrejem Plenkovićem. Ovi sastanci održani su u njegovoj vatikanskoj rezidenciji i bili su kratkog trajanja, što je dodatno potvrdilo težinu njegovog zdravstvenog stanja. Ipak, uprkos svemu, Sveti Otac je ostao veran duhovnom i političkom dijalogu do poslednjih dana.
- Tokom svog dvanaestogodišnjeg pontifikata, Papa Franjo se suočavao s brojnim zdravstvenim problemima. Poslednjih meseci njegovo stanje se dodatno pogoršalo, a posebno ozbiljno bilo je krajem prethodnog meseca kada je hospitalizovan zbog infekcije koja se razvila u obostranu upalu pluća. Nakon pet nedelja lečenja, otpušten je iz bolnice, ali je bilo očigledno da se njegovo zdravlje više ne može vratiti na prethodni nivo.
Papa Franjo je ušao u istoriju kao prvi papa iz Latinske Amerike, prvi isusovac na čelu Rimokatoličke crkve, i prvi koji je odabrao ime Franjo, u čast svetog Franje Asiškog. Njegovo liderstvo bilo je obeleženo naglaskom na socijalnu pravdu, milosrđe, skromnost i reforme unutar Crkve. Bio je poznat po tome što je stavljao fokus na pomoć siromašnima i marginalizovanim, zalagao se za prava migranata, očuvanje životne sredine i dijalog između religija i naroda.
- Njegove poruke često su bile direktne i usmerene ka tome da Crkva postane otvorenije mesto za sve ljude, bez obzira na njihovu prošlost, identitet ili društveni status. U više navrata je izazivao kontroverze unutar crkvenih krugova svojim liberalnijim stavovima prema pojedinim temama kao što su seksualnost, LGBT prava, uloga žena u Crkvi i celibat. Ipak, za mnoge vernike širom sveta, on je bio simbol saosećanja, čovek dijaloga i duhovni vođa koji je uspeo da osveži i približi Crkvu savremenom društvu.
Izbor novog pape odvija se kroz tradicionalni i strogo regulisani proces koji se naziva konklava. Ova procedura ima vekovnu tradiciju i u njoj učestvuju kardinali Katoličke crkve, a sve se odvija u Vatikanu, pod posebnim uslovima tajnosti i duhovne sabranosti. U nastavku ti detaljno objašnjavam kako izgleda izbor novog pape:
-
Smrt (ili ostavka) prethodnog pape
Proces izbora novog pape počinje nakon što prethodni papa umre ili, u retkim slučajevima kao što je bilo sa Benediktom XVI, podnese ostavku. Nakon njegove smrti, kamerling (komornik Svete Stolice) preuzima privremenu upravu nad Vatikanom.
-
Pripreme i okupljanje kardinala
U roku od 15 do 20 dana od smrti pape, svi kardinali koji imaju manje od 80 godina dolaze u Rim kako bi učestvovali u konklavi. Oni se nazivaju kardinali elektori. Pre početka glasanja, održavaju se sastanci na kojima se razmatra stanje u Crkvi i osobine koje bi novi papa trebalo da ima. -
Zatvaranje konklave
Kada konklava zvanično počne, kardinali se zatvaraju u Sikstinskoj kapeli, bez kontakta sa spoljnim svetom. Tu ostaju sve dok ne izaberu novog papu. Pristup medijima i upotreba telefona, interneta ili bilo kakve komunikacije sa spoljnim svetom je strogo zabranjena. -
Tajno glasanje
Glasanje se sprovodi tajno, a pravo glasa imaju samo kardinali ispod 80 godina. U toku dana mogu biti do četiri runde glasanja – dve ujutru i dve popodne. Da bi neko bio izabran za papu, potrebno je da dobije dvotrećinsku većinu glasova svih prisutnih kardinala. -
Palenje glasačkih listića – dim kao signal
Nakon svakog kruga glasanja, listići se pale. Ukoliko niko nije izabran, iz dimnjaka Sikstinske kapele izađe crni dim (simbol neuspešnog glasanja). Kada se izabere papa, zapali se posebna mešavina koja proizvodi beli dim, što vernicima okupljenima na Trgu svetog Petra daje znak da je izabran novi papa. -
Prihvatanje izbora
Kada kandidat dobije potreban broj glasova, najstariji kardinal mu postavlja pitanje: “Prihvatate li kanonski izbor za papu?” Ako on odgovori potvrdno, odmah se bira papinsko ime – novo ime koje će koristiti kao papa.
-
Oblačenje papinske odeće
Novom papi se donosi papinska odeća (u više veličina, jer se unapred ne zna ko će biti izabran), i on se oblači u posebnoj sobi zvanom “Soba suza”, zbog emocija koje mnogi osete u tom trenutku. -
Objava “Habemus Papam”
Nakon što se papa obuče, izlazi na balkon bazilike Svetog Petra, gde ga protodiakon objavljuje narodu rečima: “Habemus Papam!” (Imamo papu!). Novi papa tada prvi put blagosilja narod – Urbi et Orbi (Gradu i svetu).
