Da li ste znali da većina virusa se zapravo nalazi u odeću koju svakodnevno nosimo, ali samo jedan može da preživi duži period, a u nastavku teksta otkrivamo koji je to virus i kako da se zaštitite od njega…
U sezoni prehlade i gripa, mnogi od nas se kriju u toplim prostorijama, nesvesni da se upravo tu povećava rizik od širenja virusa. Prema pisanju portala “Blic”, mikrobiolog Džejson Tetro pojašnjava da odeća može postati svojevrsna laboratorija za mikroorganizme, jer sve što dodirnemo može preći na tkanine koje nosimo. Ova nevidljiva prijetnja često se zanemaruje, iako svakodnevno stupamo u kontakt sa raznim površinama, ljudima i vazduhom punim sićušnih čestica. Svaka vlakna na našoj odeći mogu postati čuvarkuće mikroba, naročito u periodima kada lako dolazi do kijanja, kašljanja i dodira sa inficiranim površinama.
Uprkos tome, nije svaka tkanina isto „gostoljubiva“ prema mikroorganizmima. Vlažna ili znojna odeća može postati posebno opasna jer u takvom okruženju patogeni lakše prelaze na kožu ili ruke, a potom i u usta, oči ili nos. Iako su virusi najčešće prisutni na površini tkanine, do infekcije se retko dolazi jednostavnim nošenjem odeće. Tetro objašnjava da je malo verovatno da će virusi iz odeće odmah ući u organizam – osim ako ne protresamo tkanine, što može izazvati rasipanje čestica u vazduh. Suva tkanina drži mikroorganizme uglavnom „zarobljene“, dok vlaga povećava šansu da se oni oslobode i aktiviraju.
- Zanimljivo je da pojedine bakterije i gljivice mogu preživeti na odeći i do tri meseca, dok virusi obično imaju kraći životni vek. Prema navodima portala “Telegraf.rs”, minimalna infektivna doza za respiratorne viruse, kao što je COVID-19, može se dostići u roku od svega nekoliko sati, naročito kada postoji blizak kontakt sa zaraženom osobom. Ipak, odeća se i dalje smatra sekundarnim izvorom infekcije jer glavni put prenosa ostaje direktno udisanje kapljica koje se raspršuju u vazduhu kijanjem ili kašljem.
Norovirus, popularno nazvan i „stomačni virus“, predstavlja izuzetak među patogenima koji se zadržavaju na tkaninama. On je poznat po izuzetno visokoj zaraznosti, kao i dugotrajnom opstanku na različitim površinama, uključujući neopranu odeću. Dok većina respiratornih virusa brzo propada izvan ljudskog tela, norovirus može da „preživi“ i do mesec dana, što ga čini posebno opasnim u domaćinstvima i javnim prostorima. Za razliku od drugih virusa, ovaj patogen ne reaguje na sredstva na bazi alkohola, već zahteva temeljnu dezinfekciju i pranje na visokim temperaturama.
- Vrsta tkanine takođe igra značajnu ulogu u zadržavanju mikroorganizama. Sintetički materijali, poput poliestera, stvaraju pogodno okruženje za preživljavanje virusa, dok su prirodna vlakna – pamuk ili vuna – manje pogodna za njihovo zadržavanje. Razlog leži u hemijskom sastavu tkanina: sintetika je masnija, što pogoduje mikroorganizmima koji takođe imaju lipidne slojeve. Ta sličnost strukture omogućava lakše vezivanje čestica za površinu tkanine i potencijalno njihovo duže preživljavanje.
Ipak, sve ovo nije razlog za preveliku brigu. Svakodnevno pranje veša pomoću običnog deterdženta značajno smanjuje rizik od infekcije. Mikroorganizmi se najčešće uništavaju već pri standardnom ciklusu pranja i sušenja na vazduhu. Međutim, ako u domaćinstvu neko oboli od virusa ili ako ste bili u direktnom kontaktu sa zaraženom osobom, preporučuje se dodatna pažnja. Odevni predmeti, naročito oni u bliskom kontaktu sa licem – poput šalova, marama, rukavica ili kapa – trebalo bi da se operu odmah nakon nošenja, na temperaturi od najmanje 60°C.
Važno je spomenuti i upotrebu deterdženata sa enzimima, koji mogu pomoći u razgradnji mikroba na molekularnom nivou. Enzimi poput lipaza efikasno uklanjaju masne komponente mikroorganizama, doprinoseći njihovom uništavanju. Osim toga, dodatak izbeljivača na bazi aktivnog kiseonika posebno se preporučuje u borbi protiv patogena koji preživljavaju temperaturu, poput norovirusa. Treba, međutim, voditi računa da se ovakvi preparati ne koriste za osetljive tkanine kao što su vuna i svila.
- Pranje mašine takođe ne treba zanemariti kao potencijalni izvor mikroba. Preporučuje se da jednom mesečno, bubanj mašine bude očišćen pranjem na najvišoj temperaturi uz dodatak izbeljivača ili specijalizovanih sredstava za održavanje. Na taj način sprečava se stvaranje biofilma – sloja bakterija i gljivica koje se mogu razmnožavati i prenositi na odeću tokom pranja. Peglanje ili upotreba paročistača dodatno olakšava uništavanje preostalih mikroorganizama, naročito kada se radi o odeći koja ne podnosi visoke temperature u mašini.
Brojna domaćinstva imaju običaj da peru veš jednom nedeljno, ali u sezoni respiratornih infekcija može biti pametno povećati učestalost pranja, naročito kada je reč o spoljnoj odeći koja lako dolazi u dodir sa licem i rukama. Kako navodi “Dnevni Avaz”, posebna pažnja treba da se obrati na tkanine koje se nose u javnom prevozu, školama i zatvorenim prostorima gde se ljudi često okupljaju, jer su upravo ti prostori najpogodniji za širenje virusa tokom hladnijeg perioda godine.
Iako odeća nije primarni uzrok respiratornih infekcija, postaje bitan faktor kada je organizam oslabljen ili izložen dugotrajnom kontaktu sa zaraženim kapljicama. Visoka higijena, brza reakcija na prve simptome i pažljivo održavanje tkanina ključni su elementi prevencije. Važno je zadržati racionalan pristup – ni panika ni potcenjivanje situacije nisu dobri saputnici. Kao i u većini drugih slučajeva, zlatna sredina – koja podrazumeva pranje ruku, pažljivo rukovanje odećom i ličnu brigu – pokazala se kao najsigurniji put kroz sezonu gripa.
- U zaključku, odeća zaista može biti privremeni dom za mikroorganizme, ali uz pravilnu negu i higijenu, taj problem postaje lako rešiv. Ne zaboravite da je najvažnije da ostanete oprezni, ali i praktični – jer mikrobi jesu oko nas, ali nisu nepobedivi.
Prema savjetima “Kurir.rs”, nošenje čistih stvari i izbegavanje dodirivanja lica neopranim rukama mogu u velikoj meri smanjiti šanse za infekciju, bez obzira na sezonu.
