Strašna nesreća koja je pogodila celi svet je odnela živote 270 ljudi.Stigli su preliminarni rezultati procene crne kutije i mogućeg uzroka pada.U nastavku današnjeg članka pročitajte opširnije..
- Avionska nesreća koja se dogodila u blizini aerodroma u Ahmedabadu, u zapadnoj Indiji, odnela je najmanje 270 života i ostavila duboke posledice po avioindustriju, bezbednosne protokole i međunarodnu zajednicu. Istraga ove tragedije ukazala je na niz ozbiljnih propusta, kako tehničkih, tako i proceduralnih, koji su kumulativno doveli do katastrofalnog ishoda.
Nesreća se dogodila u kritičnim trenucima poletanja kada je došlo do kvara na mehanizmu za zaključavanje sedišta pilota. U momentu kada je avion već bio u fazi uzletanja, sedište pilota se iznenada pomerilo unazad. Ova naizgled mehanička anomalija izazvala je nenamerno povlačenje ručica za potisak u neutralni položaj, što je automatski dovelo do smanjenja snage motora. Gubitak potiska u tom trenutku predstavljao je ekstremno opasnu situaciju.
- Kopilot je pokušao da reaguje, ali zbog pozicije pilota koji je bio zabačen unazad, fizički nije mogao da dođe do kontrolnih komandi. Uprkos hitnoj reakciji, nije uspeo da povrati kontrolu nad letelicom. Prema podacima iz crne kutije, u samo nekoliko sekundi avion je izgubio visinu i ušao u stanje “stall”, odnosno aerodinamičkog zastoja, pri visini od svega 214 stopa. Sam udar o zemlju zabeležen je samo dvanaest sekundi nakon gubitka potiska.
Analiza koja je usledila pokazala je da sedište pilota jeste bilo podvrgnuto nedavnom servisu, ali da nakon popravke nije izvršen funkcionalni test mehanizma zaključavanja. Ovo je u praksi značilo da se oštećenje moglo otkriti na vreme i sprečiti tragičan ishod, što dodatno produbljuje odgovornost servisa i nadzornih tela.
- Dodatni faktori koji su doprineli nemogućnosti spašavanja leta uključuju ekstremne spoljne uslove. Temperatura vazduha na dan nesreće dostigla je 43 stepena Celzijusa, što je značajno uticalo na performanse motora, naročito u fazi poletanja kada je svaki element presudan. U ovakvim uslovima, čak i manji tehnički problem može imati ozbiljne posledice.
Istraga je takođe otkrila da posada nije dala komandu za manevar „go-around“, koji podrazumeva prekid poletanja i ponovno uzletanje, niti je aktivirala stabilizacioni trim, koji pomaže u održavanju kontrole u slučaju vanredne situacije. Postavlja se pitanje da li su piloti bili dovoljno obučeni za ovakav scenario, i da li su sistemi u kokpitu bili dovoljno intuitivni za brzu i efikasnu reakciju u hitnim okolnostima.
- Avion tipa Boing 787, koji je bio uključen u ovu nesreću, nema ugrađen bezbednosni mehanizam koji bi onemogućio povratno pomeranje potisnih ručica usled promene težine tela pilota ili nenamernog kontakta, što dodatno povećava rizik u vanrednim situacijama. Nakon nesreće, američka FAA i evropska EASA naredile su hitne provere svih sedišta u avionima ovog tipa, a kompanija „Er Indija“ je odmah prizemljila 12 svojih aviona koji su imali sličnu istoriju servisa.
Boing je najavio da će izvršiti potpuni redizajn mehanizma za zaključavanje sedišta do 2026. godine, kako bi se sprečilo ponavljanje ovakvih incidenata. Završni izveštaj o nesreći očekuje se u julu 2025. godine, ali preliminarni nalazi već su ukazali na niz ozbiljnih sistemskih slabosti koje zahtevaju hitnu reakciju industrije.
- Nesreća je odnela 270 života, uključujući i osoblje hostela zdravstvenih radnika na koji je avion pao, što je dodatno povećalo broj žrtava. U avionu se nalazilo 242 putnika, među kojima dva pilota i deset članova posade. Preživeo je samo jedan britanski državljanin, dok je više od 40 ljudi zadobilo teške povrede.
Ova tragedija ostavlja otvorena brojna pitanja o sigurnosti vazdušnog saobraćaja, standardima održavanja i spremnosti posada na iznenadne mehaničke kvarove. Iako tehnologija stalno napreduje, ljudski faktor i detaljna kontrola kvaliteta ostaju ključni u sprečavanju ovakvih nesreća. Očekuje se da će ova nesreća postati značajna prekretnica u pristupu sigurnosnim procedurama, kako u tehničkom tako i u organizacionom smislu.
