U današnjem članku vam pišemo o tome šta znači biti roditelj i kako naša deca, u suštini, zaslužuju mnogo više od materijalnih stvari potrebna im je emocionalna sigurnost, sloboda da budu ono što zaista jesu, i poštovanje.
Roditeljstvo nije samo čin rađanja ili prolazak kroz dan, već je to dug, izazovan maraton u kojem se svakodnevno pruža ljubav, pažnja i podrška. Ipak, postoje momenti koji mogu izazvati gorčinu, kao što su oni kada roditelj, nakon dugog odsustva, traži zagrljaj od deteta koje je odraslo. Pitanje koje deca često postavljaju je: “Gde si bio sve ovo vreme?”
Zapravo, roditeljstvo je daleko od toga da bude samo ispunjavanje osnovnih potreba deteta – hrane, odeće i smeštaja. Puno je više od toga. U stvarnosti, pravi izazov je u tome da dete oseti emocionalnu sigurnost, da zna da je voljeno i poštovano, bez uslova i nesigurnosti. U mnogim slučajevima, roditelji koji previše žrtvuju svoj život “za dobrobit deteta” zapravo šalju poruku da ljubav znači odricanje i žrtvovanje. Anton Semjonovič Makarenko je upozoravao da je najstrašniji dar koji roditelj može dati detetu upravo samopožrtvovanje. Dok roditelji često govore: “Nisam bio srećan, ali ti si bio tu,” to nije ljubav. To je dug koji dete mora nositi čitav život.
Deca ne treba da nose teret žrtava svojih roditelja. Nisu im potrebni herojski podvizi i odricanja, već roditelji koji umeju da žive, smeju se, raduju se i bez zadrške pokazuju ljubav. Roditeljima nije potrebno da vode evidenciju svojih žrtava da bi ih jednog dana ispostavili. Takav pristup može stvoriti hroničan osećaj krivice kod deteta, koje odrastajući veruje da je njegova sreća uvek na račun nekog drugog.
- Roditeljstvo bi trebalo da bude vođeno sopstvenim zadovoljstvom i željama, a ne strahom da će dete biti povređeno. Srećni roditelji su temelj srećnog detinjstva. To znači jasno reći: “Ti nisi uzrok mojih nesreća, niti mojih izbora.” Deca moraju imati slobodu da prate svoje želje i naprave sopstvene izbore, čak i kada se ne poklapaju sa očekivanjima roditelja.
Drugi, možda još opasniji dar, jeste život “po unapred napisanom scenariju”. Roditelji često žele da njihova deca postignu ono što oni sami nisu, pa im nameću svoja uverenja. “Budi najbolji u svemu,” “Novac je najvažniji,” “Udaj se za bogatog i bićeš obezbeđena” – ovo su stavovi koje mnogi roditelji nesvesno nameću svojoj deci. Ali, kako bi se dete zaista razvilo i postalo srećno, važno je da se poštuje njegov vlastiti put, želje i izbori.
Roditelji često veruju da štite decu od grešaka, međutim, na taj način im uskraćuju pravo da budu autori svog života. Posledice takvog pristupa mogu biti nesigurnost, strah od razočaranja roditelja i ogorčenje koje raste s godinama. Ono što bi moglo biti drugačije je jednostavno – dati detetu slobodu da pokuša, pogreši i menja pravac. Poštovati njegov izbor, čak i kada se ne poklapa sa roditeljskim očekivanjima.
- Na kraju, kada roditeljstvo postane teret, a ljubav se pretvori u kontrolu, posledice su često ozbiljne. Odrasli ljudi koji nisu naučili da žive za sebe, već za druge, često ne umeju da se raduju ili stalno žive tuđi život. Porodični dom bi trebalo da bude sigurno utočište, mesto ljubavi i podrške, a ne fabrika krivice i neostvarenih ambicija.
Srećno detinjstvo ne zavisi od skupih igračaka ili elitnih škola. Ono zavisi od toga da se dete oseća voljeno, ne zbog toga što je savršeno, već jednostavno zato što je. Najvredniji dar koji roditelj može pružiti nije žrtvovanje, već sloboda da dete izabere svoj put, da pogreši, da uči i da raste
