Preskakanje obroka može delovati kao bezazlena navika, ali stručnjaci upozoravaju da dugoročno povećava rizik od brojnih zdravstvenih problema. U nastavku saznajte koje rizike uzrouje nepravilna ishrana na svakodnevnoj bazi…
Nedavno sprovedeno istraživanje u Sjedinjenim Američkim Državama, u kojem je učestvovalo više od 24 hiljade ljudi starijih od 40 godina, pokazalo je zabrinjavajuću povezanost između preskakanja obroka i povećanog rizika od prerane smrti. Ispitanici koji su imali naviku da jedu samo jednom dnevno pokazali su se kao najugroženiji – kod njih je zabeležen viši mortalitet u poređenju sa onima koji su u toku dana unosili hranu u dva ili tri navrata.
- Preskakanje doručka posebno se izdvojilo kao rizičan faktor, jer je povezano sa povećanom verovatnoćom smrti usled kardiovaskularnih bolesti. Oni koji su preskakali ručak ili večeru suočavali su se s većim rizikom od smrtnosti iz različitih uzroka. Zanimljivo je da problem ne nastaje samo kada se obroci izostavljaju, već i kada su vremenski razmaci između njih premali. Pokazalo se da konzumacija sva tri obroka u periodu kraćem od 4,5 sata takođe povećava rizik od smrti, jer telo nema dovoljno vremena da se metabolički prilagodi i iskoristi hranljive materije na pravilan način.
Glavni autor studije, epidemiolog Jangbo Sun sa Univerziteta u Tenesiju, istakao je da su rezultati jasni: osobe koje jedu samo jednom dnevno imaju značajno veće šanse da prerano preminu u poređenju sa onima koji jedu češće. Ono što daje dodatnu težinu ovim podacima jeste činjenica da je povezanost ostala vidljiva čak i nakon što su naučnici u obzir uzeli faktore poput konzumacije alkohola, pušenja, nivoa fizičke aktivnosti i kvaliteta same ishrane. Drugim rečima, preskakanje obroka pokazuje se kao nezavistan faktor rizika, a ne samo posledica lošeg načina života u celini.
- Ipak, važno je naglasiti da studija nije dokazala direktnu uzročno-posledičnu vezu. Sama analiza nije bila dovoljna da se potvrdi da preskakanje obroka automatski vodi do prerane smrti, već je istaknuta snažna korelacija. Epidemiolog Vei Bao sa Univerziteta Ajova napomenuo je da rezultati ne impliciraju kauzalnost, ali dodao da imaju snažno metaboličko objašnjenje. Kada se u organizam unese samo jedan, obilan obrok dnevno, dolazi do energetske neravnoteže i poremećaja u načinu na koji telo reguliše glukozu u krvi. Nagli skokovi šećera i insulina mogu opteretiti metabolički sistem, što dugoročno vodi do niza zdravstvenih problema.
U studiji je otprilike 30 odsto ispitanika izjavilo da redovno jede manje od tri obroka dnevno. Razlozi za to su različiti: od pretrpanog radnog rasporeda i ubrzanog tempa života, preko finansijskih ograničenja, pa sve do namernog smanjivanja unosa hrane zbog dijeta ili pokušaja gubitka kilograma. Ipak, istraživači su naglasili da ovakvi obrasci ishrane mogu dugoročno da nose ozbiljne posledice.
- Stručnjaci podsećaju da telo funkcioniše najbolje kada se hrana unosi ravnomerno, u nekoliko manjih obroka tokom dana. Na taj način energija se oslobađa postepeno, šećer u krvi ostaje stabilniji, a organi nemaju prevelik stres da odjednom obrade ogromnu količinu kalorija. Ako se obroci preskaču, organizam ulazi u stanje neravnoteže i pokušava da nadoknadi izgubljeno, što neretko rezultira prejedanjem i dodatnim opterećenjem metabolizma.
Naučnici smatraju da ovakvi nalazi mogu biti važan podsticaj za dalje istraživanje i širu javnu diskusiju o značaju pravilnog rasporeda obroka. Dosadašnja praksa pokazuje da mnogi ljudi podcenjuju važnost doručka ili veruju da će preskakanjem obroka smanjiti telesnu masu. Iako takvi režimi mogu kratkoročno dovesti do gubitka kilograma, dugoročno mogu ugroziti zdravlje. Srčane bolesti, poremećaji u metabolizmu glukoze i opšti pad vitalnosti neki su od mogućih ishoda.
- Studija je objavljena u uglednom časopisu Journal of the Academy of Nutrition and Dietetics, što dodatno potvrđuje relevantnost njenih zaključaka. Autori naglašavaju da je potrebno dalje istraživati i utvrditi u kojoj meri preskakanje obroka direktno utiče na smrtnost, ali smatraju da je već i sada dovoljno dokaza da se ljudima preporuči da jedu najmanje dva, a po mogućstvu tri obroka dnevno.
Ovi rezultati ujedno podsećaju koliko je ravnoteža ključna za zdravlje. Previše hrane u jednom obroku može biti jednako štetno kao i premalo hrane tokom dana. Telo najbolje funkcioniše kada mu se energija dozira umereno i pravovremeno. A budući da savremeni način života često vodi ka tome da ljudi preskaču obroke zbog obaveza, važno je podsetiti se da takva navika možda donosi kratkoročnu praktičnost, ali dugoročno može imati visoku cenu.
U konačnici, poruka je jasna – redovna i uravnotežena ishrana jedan je od temelja zdravog i dugog života. Umesto da obroke posmatramo kao nešto što možemo odložiti ili preskočiti, trebalo bi da ih shvatimo kao priliku da svom organizmu pružimo potrebnu energiju i podržimo njegov pravilan rad. Nauka nas sve češće podseća da male navike, poput redovnog doručka ili ručka, mogu napraviti veliku razliku u očuvanju zdravlja i prevenciji bolesti.
