Sutra obeležavamo veliki praznik Đurđevdan a evo šta se savetuje da se treba uraditi dan prije i na sami dan praznika.
- Đurđevdan, praznik koji Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici obeležavaju u čast Svetog Georgija, jedan je od najvoljenijih i najvažnijih praznika u srpskom narodu. Ovaj dan, koji pada 6. maja po novom kalendaru (23. aprila po starom), simbolizuje dolazak proleća, obnavljanje života i prirode, a kroz vekove je bio prožet brojnim običajima i ritualima koji su se zadržali sve do danas, naročito u seoskim sredinama.
Veče uoči Đurđevdana ima poseban značaj. Tada se, prema starom običaju, neko iz domaćinstva upućuje u šumu ili na livadu kako bi ubrao zelene grančice. Te grane, obično leskove, brezinove ili drenove, služe za kićenje kuće. One se postavljaju oko prozora, na vrata, kapije i druge zgrade na imanju. Ovaj čin simbolizuje poziv za plodnu i zdravu godinu, kako u domaćinstvu, tako i na polju i u toru. Narod veruje da se ovim činom obezbeđuje rodnost, blagostanje i zaštita doma tokom cele godine.
- U nekim krajevima Srbije, kićenje se vrši u rano jutro na sam Đurđevdan, pre izlaska sunca. Tada se čitave porodice okupljaju i odlaze u prirodu, berući razno prolećno bilje i cveće, među kojima su najzastupljeniji đurđevak, mlečika, maslačak i zdravac. Od ovih biljaka pletu se venčići koji se potom postavljaju na ulazna vrata kuće i dvorišta. Veruje se da ti venčići, ako ostanu na svom mestu tokom cele godine do sledećeg Đurđevdana, donose sreću, zdravlje i blagostanje.
Osim grančica i venčića, običaj je da domaćica uveče, uoči praznika, pripremi činiju vode u koju stavlja pažljivo odabrano bilje: dren, zdravac, ružu, grabež i crveno vaskršnje jaje, poznato i kao čuvarkuća. Ova voda ostaje napolju, pod ružom, tokom cele noći, upijajući mesečinu i simboličnu energiju prirode.
- Ujutro, čim se svi članovi domaćinstva probude, redom se umivaju tom vodom. Deca to čine „da budu zdrava kao dren“, devojke „da se momci grabe oko njih“, stariji „da ih zdravlje služi“, a domaćin „da mu kuća bude dobro čuvana“. Ovaj čin je pun simbolike i služi kao svojevrsna duhovna i telesna priprema za godinu koja sledi.
U pojedinim selima i dalje je prisutan običaj da se od leskovog pruća prave krstići, koji se zatim postavljaju na njive, u bašte ili na staje. Narod veruje da ovi krstovi imaju zaštitnu moć protiv vremenskih nepogoda, naročito grada.
- Pored svega navedenog, Đurđevdan je i dan kada se vernici okupljaju na liturgiji, pale sveće u crkvama i manastirima posvećenim Svetom Đorđu, a domaćinstva koja slave ovog sveca kao krsnu slavu pripremaju bogate trpeze i dočekuju goste. Sveti Đorđe, poznat kao zaštitnik vojske i pobednik nad zlom, duboko je poštovan među Srbima, a njegova ikona se često nalazi u domovima kao simbol hrabrosti, zaštite i vere.
Zaključno, Đurđevdan je više od crkvenog praznika – on je spoj hrišćanske svetkovine i drevnih narodnih običaja, dan kada se slavi priroda, život i porodica. U svakoj grani na vratima, u svakom venčiću od đurđevka, i u svakoj kapljici vode u kojoj se umivaju članovi porodice – nalazi se stara mudrost naroda i ljubav prema predanju koje traje vekovima.
