Ukoliko ste veliki ljubitelj salata i paradajza onda je ovo upravo ono što treba da pročitate. U današnjem članku Vam donosimo par saveta u vezi održavanja paradajza sa svrhom poboljšanja rasta biljke i ploda…
Iskusni baštovani dobro znaju da uklanjanje viška lišća sa paradajza nije samo pitanje estetike, već važna agrotehnička mera koja direktno utiče na zdravlje biljke i količinu roda. Ova praksa, kada se sprovodi pravilno, poboljšava pristup svetlosti, omogućava bolju ventilaciju, smanjuje rizik od bolesti i usmerava energiju biljke na razvoj plodova, a ne na nepotrebnu zelenu masu.
- Kada biljka paradajza ima previše lišća, ono može da zakloni plodove i spreči ih da ravnomerno sazrevaju. Odsustvo sunčeve svetlosti u unutrašnjim delovima biljke dovodi do slabije fotosinteze, što se negativno odražava na ukus paradajza – smanjuje se količina šećera, a samim tim i kvalitet. Pravilno proređivanje lišća omogućava suncu da dopre do svih delova biljke i plodova, čime se podstiče njihovo sazrevanje, boja postaje intenzivnija, a ukus bogatiji.
Još jedna važna prednost uklanjanja suvišnih listova jeste smanjenje vlažnosti u unutrašnjosti biljke. Gusto lišće stvara idealne uslove za razvoj gljivičnih bolesti kao što su plamenjača i pepelnica. Bolja cirkulacija vazduha pomaže biljkama da se brže suše nakon kiše ili zalivanja, što smanjuje verovatnoću da se gljivice razviju i prenesu na ostale delove biljke.
- Kada je u pitanju pravilna rezidba paradajza, preporučuje se da se najpre uklanja donje lišće – ono koje dodiruje zemlju, koje je požutelo, suvo ili oštećeno. Ti listovi ne doprinose više fotosintezi, a često su i prvi koji postaju žarište infekcije. Takođe, listovi koji zaklanjaju plodove, naročito kada su već počeli da sazrevaju, treba da se uklone kako bi paradajz dobio dovoljno svetlosti i mogao da se ravnomerno razvije.
Važno je znati i kako pravilno ukloniti lišće. Najbolje je koristiti oštar, čist alat – makaze za orezivanje ili nož. Alat je potrebno dezinfikovati pre upotrebe, kako bi se izbegla kontaminacija biljke. List se ne bi trebalo kidati rukom jer se tako može oštetiti stabljika. Umesto toga, ostavlja se mali panj, dug oko jednog centimetra, kako bi rana bolje zarasla.
- Idealno vreme za ovu agrotehničku meru je jutro, i to po sunčanom i suvom vremenu. U tom delu dana biljke su najotpornije na stres, a sveže rane se brže zatvaraju, čime se smanjuje rizik od infekcija. Takođe, ne treba uklanjati previše listova odjednom – to može dovesti do slabijeg razvoja biljke i gubitka ravnoteže u fotosintezi. Orezivanje treba obavljati postepeno, u više faza.
Koliko listova treba ostaviti? Vrtlari savetuju da iznad svakog grozda cvetova ostanu po jedan do dva zdrava lista. Time se omogućava optimalan unos sunčeve energije, dok se biljka istovremeno rasterećuje nepotrebne mase.
- Različite sorte paradajza mogu zahtevati različite pristupe. Na primer, sorte koje su otpornije na bolesti mogu se orezivati ređe, dok osetljivije sorte zahtevaju pažljivije i učestalije uklanjanje listova. Posebna pažnja treba se obratiti na paradajz koji raste u plastenicima, gde je vlaga znatno viša nego na otvorenom. Tamo je orezivanje ključno za prevenciju bolesti.
U otvorenom vrtu, orezivanje može biti nešto blaže, ali uklanjanje donjih, bolesnih i oštećenih listova ostaje obavezno. Važno je redovno pregledati biljke tokom vegetacije i reagovati na prve znake oboljenja ili slabosti.
- Nakon svakog orezivanja preporučuje se da se rane tretiraju blagim fungicidom, naročito ako se radi u periodima povećane vlažnosti ili ako je prethodno bilo problema sa bolestima.
Osim orezivanja, važno je obezbediti i druge elemente pravilne nege paradajza: redovno zalivanje, pravovremeno prihranjivanje i dobru prozračnost gajenog prostora. Kombinacijom ovih metoda biljke će biti zdravije, plodovi kvalitetniji, a ukupni prinos veći.
- Pravilna rezidba paradajza je jednostavna, ali izuzetno korisna praksa. Uz malo truda i pažnje, vaš trud u bašti će se isplatiti obilnim i ukusnim rodom. Sledite savete iskusnih baštovana i uživajte u zdravim plodovima iz svoje bašte.
