Danas je Veliki Četvrtak,za današnji dan se veže vjerovanje da ako se pomolite svi gresi će biti saprani i Vaskrs će te doživeti potpuno čisti od greha a koja su još verovanja vezana za ovaj dan pročitajte u današnjem članku.
- Danas pravoslavni vernici širom sveta obeležavaju Veliki četvrtak, jedan od najznačajnijih dana u Velikoj ili Stradalnoj sedmici, koji neposredno prethodi Vaskrsu. Ovaj dan ima duboko duhovno značenje, jer je upravo tada, prema hrišćanskom predanju, Gospod Isus Hristos na Tajnoj večeri ustanovio Svetu tajnu pričešća – darujući svojim učenicima hleb i vino kao simbole svog tela i krvi.U skladu s velikom svetošću ovog dana, u crkvenom kalendaru propisan je strog post, što znači da se jede isključivo posna hrana na vodi, bez ulja, i to važi čak i za one koji do tada nisu postili. Na ovaj način se izražava poštovanje prema Hristovoj žrtvi i spremnost duše i tela za pričešće koje se tog dana posebno preporučuje.
Veliki četvrtak je kroz istoriju dobio i bogato narodno značenje, pa se uz njega vezuju brojni običaji, rituali i verovanja. U pojedinim krajevima, posebno u okolini manastira Tronoša, seljaci donose veliku sveću od čistog voska, tešku i do nekoliko desetina kilograma. Ta sveća gori tokom čitave godine, sve do narednog Velikog četvrtka, kada se donosi nova.U nekim krajevima Srbije ovaj dan je poznat i kao slava orača. Iako se tog dana ne radi, orači simbolično odlaze do svojih njiva sa zaprežnom stokom, okupljaju se, ali bez veselja i svečanosti – u tišini i poštovanju.
- Zanimljiv običaj vezan je i za devojačka gatanja, naročito u šajkaškom kraju. Devojke su uveče, pred spavanje, stavljale pod jastuk ogledalo, češalj i peškir, izgovarajući: “Koji je moj suđenik, neka dođe noćas da se obriše peškirom, da se očešlja češljem i ogleda u ogledalu.” Verovalo se da će u snu videti budućeg muža. Pored toga, neke devojke su sejale bosiljak u bašti uoči ovog dana, pa su sutradan proveravale da li su na zemlji vidljivi tragovi. Ako su videli otisak kopita, tumačilo se da će se udati van sela, a ako je otisak bio u obliku šape ili ljudskog stopala, to je značilo da će se udati u svom mestu.
Postojali su i drugi oblici gatanja – na primer, u nekim selima, devojke su tri puta protresale voćku ili drvo zove pre zalaska sunca, a zatim pažljivo osluškivale prvo izgovoreno muško ime koje čuju. Verovalo se da će se udati za osobu tog imena.Veliki četvrtak je i dan kada pravoslavne crkve obavljaju mirovarenje, drevni obred kuvanja svetog mira. Ovaj čin se najčešće obavlja u Moskvi, gde se miro kuva tri dana, od ponedeljka do srede. U proces se uključuje više sastojaka – osvećena voda, maslinovo ulje, vino, kao i različite smole, bilje i mirisi. Tokom čitavog kuvanja neprekidno se čita Jevanđelje. Iako se sastav razlikuje od crkve do crkve, u našoj tradiciji koristi se oko tridesetak materija, dok Carigradska patrijaršija koristi i do šezdeset.
- Na ovaj dan, u mnogim domovima, počinje i farbanje uskršnjih jaja, iako se ona najčešće boje sutradan, na Veliki petak. U ruskoj tradiciji, danas se mesi pashalni slatki hleb, poznat kao kulič, koji se jede tokom uskršnjih praznika.
U hramovima se služi liturgija Svetog Vasilija Velikog, a zbog osnivanja Svete tajne pričešća baš na ovaj dan, smatra se da je pričest na Veliki četvrtak od izuzetnog značaja. Veruje se da čak i najveći grešnici mogu biti očišćeni ako se iskreno pokaju i tog dana pristupe svetoj tajni. Reči Hristove iz Jevanđelja koje se tada izgovaraju – o telu i krvi koje se daju za oproštaj grehova – ponavljaju se tokom svake liturgije, ali na ovaj dan one dobijaju posebno značenje.Nakon završetka liturgije, prestaje zvonjenje crkvenih zvona, a umesto toga počinje klepanje – udaranje u drvenu dasku, što traje sve do sahrane Hristove na Veliki petak. Po završetku bogosluženja, dozvoljeno je uzeti jelo na ulju i popiti malo vina.
- Veliki četvrtak je deo Vaskršnjeg posta, koji traje šest sedmica i zahteva veliku duhovnu i telesnu disciplinu. Oni najrevnosniji poste od početka, uz odricanje od ribe, mleka i mesa, a prva i poslednja nedelja se poste strožije – najčešće hranom na vodi.
Ovaj dan, u duhovnom smislu, predstavlja spoj tuge i nade, jer nas podseća na Hristovu pripremu za stradanje, ali i obećanje spasenja koje dolazi kroz njegovu žrtvu. Zato se Veliki četvrtak uvek dočekuje sa posebnim poštovanjem i tihom molitvom, uz prisustvo svetlosti, tišine i nade u vaskrsenje.
