Ponekada su saveti starijih i iskusnijih osoba bolji nego novotarije koje su nam nametnute,a takav je i ovaj koji pišemo danas za Vas.U pitanju je prirodan i efikasan način kako se rešiti zmija i ostalih gmizavaca koji narušavaju mir u vašem domu..
- Nekada su zmije boravile isključivo u prirodnim staništima, daleko od naseljenih mesta i ljudskih domova. Danas je situacija bitno drugačija – sve češće se susrećemo sa ovim životinjama u sopstvenim dvorištima, vrtovima, pa čak i unutar kuća, što ih čini nepoželjnim, ali ne i neobičnim gostima.
Ukoliko dođe do ugriza zmije, najvažnije je ostati pribran. Instinktivna reakcija da se zmija pronađe ili ubije može biti izuzetno opasna, jer dodatni kontakt povećava rizik od još jednog ugriza. Ukoliko je zmija već ubijena, može biti korisno poneti je u bolnicu kako bi lekari mogli identifikovati vrstu. To im omogućava da brže i preciznije odaberu odgovarajući način lečenja. Karakteristični tragovi ugriza otrovnice obično podrazumevaju dve male ubodne rane koje su međusobno udaljene nekoliko milimetara. Ipak, u nekim slučajevima može se uočiti samo jedna rana ili blagi trag koji liči na ogrebotinu.
- Treba imati na umu da prisustvo rane ne znači nužno da je došlo do unošenja otrova. Ukoliko se ispostavi da zmija nije bila otrovna, dovoljno je dobro oprati mesto ugriza, naneti antibiotsku kremu i prekriti zavojem. Takođe, važno je proveriti kada je poslednji put primljena vakcina protiv tetanusa. Ako je prošlo više od pet godina, preporučuje se dopunska vakcinacija. U slučaju ugriza otrovnice, preporučuje se mirovanje pogođene osobe i imobilizacija uda, kako bi se usporilo širenje otrova. Stare metode poput sečenja rane, sisanja otrova ili postavljanja steznika danas se smatraju štetnim i neefikasnim.
Da bi se smanjio rizik od susreta sa zmijama, moguće je preduzeti određene preventivne mere. Među njima je i upotreba sumpornog praha, koji se može nabaviti u poljoprivrednim apotekama. Njegov miris je neprijatan zmijama, te se preporučuje njegovo posipanje oko kuće i po obodima dvorišta. Ipak, važno je znati da sumpor gubi delotvornost ukoliko dođe u kontakt s vlagom, pa ga je potrebno obnavljati nakon kiše ili pranja površina.
- Zmije su veoma raznovrsne životinje koje naseljavaju gotovo sve delove planete, izuzev Antarktika. Do sada je poznato preko tri hiljade vrsta koje pripadaju grupi gmizavaca. Njihova tela su prekrivena ljuskama, a anatomski su prilagođena različitim vrstama terena. Zahvaljujući snažnim mišićima, zmije se kreću brzo i precizno, što im omogućava efikasno lovljenje plena.
Pretežno se hrane mesom, a njihov jelovnik obuhvata glodare, ptice, insekte pa čak i druge zmije. Od svih poznatih vrsta, oko 600 poseduje otrovne žlezde koje koriste kako bi paralizovale ili ubile plen. Njihovi specijalizovani zubi, očnjaci, ubrizgavaju otrov direktno u tkivo, što je posebno efikasno u situacijama kada se brane ili love.
- Razmnožavanje kod zmija zavisi od vrste – neke polažu jaja, dok druge rađaju žive mlade. Bez obzira na to što kod mnogih ljudi izazivaju strah ili odbojnost, zmije igraju važnu ulogu u očuvanju prirodne ravnoteže. One su prirodni regulatori broja glodara i drugih životinja koje mogu biti prenosioci bolesti ili štetne za poljoprivredu.
Uprkos negativnoj reputaciji, zmije su deo složenog ekosistema u kojem svaka vrsta ima svoju funkciju. U mnogim kulturama one su istovremeno simboli mudrosti, snage, ali i opasnosti. Njihova uloga u mitovima i religijama dodatno oslikava kompleksnost odnosa između ljudi i ovih gmizavaca.
- Razumevanje ponašanja zmija i prepoznavanje njihovog značaja za životnu sredinu pomaže nam da se bolje nosimo sa njihovim prisustvom. Umesto da ih automatski doživljavamo kao neprijatelje, trebalo bi da ih posmatramo kao deo prirode koju treba poštovati. Sa malo znanja, pažnje i adekvatnih preventivnih koraka, moguće je mirno koegzistirati sa ovim fascinantnim životinjama i istovremeno zaštititi i sebe i njih.
