Ukoliko upitate bilo koju osobu koja ima bilo kakav problem sa želudcem svaka će Vam reći skoro istu stvar,o namirnicama koje im smetaju,o tome kako teže podnose stres te kako teško spavaju zbog refluksa.U današnjem članku smo Vam preneli par saveta poznatog gastroenterologa.
- Doktor Dino Tarabar, gastroenterolog i onkolog, ističe da je za zdravlje creva ključna raznovrsna ishrana, pri čemu posebnu pažnju skreće na štetan uticaj šećera. Po njegovim rečima, šećer predstavlja najgoru vrstu hrane za creva jer se brzo apsorbuje u tankom crevu, ne ostavljajući ništa što bi došlo do debelog creva i nahranilo korisne bakterije. Suprotno tome, konzumiranje složenih ugljenih hidrata, poput celuloze iz kore jabuke, omogućava tim dobrim bakterijama da se hrane i time obavljaju korisne funkcije u organizmu.
Ako se bakterije u crevima ne hrane složenim ugljenim hidratima, mastima i belančevinama, dolazi do disbalansa – razmnožavaju se štetne bakterije poput klostridije i kandide, koje mogu da izazovu ozbiljne probleme u digestivnom traktu. Ovaj poremećaj mikrobioma može negativno uticati na opšte zdravlje, a njegove posledice se neretko zanemaruju dok ne postanu ozbiljne.
- Tarabar takođe upozorava na praksu ispijanja ceđenih sokova, koja je postala popularna među onima koji žele zdrav način života, ali nesvesno prave štetu. Ceđenjem voća i povrća u aparatima, vlakna ostaju zarobljena u uređaju, dok se telo uskraćuje za ključnu komponentu ishrane dobrih crevnih bakterija. Po njegovom mišljenju, najbolje je konzumirati voće i povrće u celosti, sirovo, kako bi bakterije u crevima imale izvor hrane. Namirnice poput celog zrna, luka, belog luka, bobičastog voća, heljde i spelte predstavljaju pravu gozbu za korisne bakterije, koje će zauzvrat štititi organizam.
Kada je reč o zapaljenskim bolestima creva, poput Kronove bolesti, koje pogađaju oko 10.000 ljudi u Srbiji, Tarabar naglašava da veliki broj obolelih nije ni svestan da ima problem sve dok bolest ne uznapreduje. Ova oboljenja mogu izazvati ozbiljne promene na strukturi creva i stvoriti dodatne komplikacije. Zbog toga su promene u ishrani ključne – kako u izboru namirnica, tako i u načinu i vremenu unosa hrane.
- Preporučuje se dan započeti sa obrokom bogatim vlaknima, kao što su palenta, ovsene pahuljice, mekinje, ječam i zob. Te namirnice nisu direktno svarljive za organizam, ali predstavljaju osnovnu hranu za dobre bakterije koje ih razlažu i time podržavaju zdravo funkcionisanje digestivnog sistema. Za ručak je preporučljivo jesti bareno meso, supu i salatu. Uveče se treba kloniti ugljenih hidrata kao što su hleb, krompir, pica i testenina, i umesto toga jesti ostatke proteina od ručka i salatu. Poslednji obrok trebalo bi da bude najkasnije do sedam uveče.
Među lošim navikama koje ugrožavaju zdravlje creva su i neredovni obroci, konzumacija brze hrane, slatkiša i gaziranih pića. Tarabar ističe da takve navike dovode do poremećaja varenja i povećanja kiselosti u želucu, što može dovesti do raznih gastrointestinalnih tegoba. Naglašava da je velika razlika između neredovne ishrane i kontrolisanog režima kao što je autofagija, koji se temelji na preciznom vremenskom okviru unosa hrane.
- Kada je reč o preventivnom uzimanju probiotika, doktor smatra da za to postoji samo jedan opravdan razlog – putovanje u nepoznatu sredinu, naročito tamo gde se razlikuju voda i ishrana. U tim situacijama može postojati veći rizik od infekcije i tada probiotici imaju smisla. Međutim, uzimanje probiotika bez konkretnih simptoma ili potrebe je, prema njegovim rečima, besmisleno i često se zasniva na prevelikim očekivanjima od tih preparata. Osim toga, ljudi često ne znaju kako da ih pravilno koriste – kupuju ih nasumično, često birajući najjeftinije, iako svaki probiotik ima tačno određenu funkciju, bilo da se koristi za nadimanje, proliv ili gasove.
U vezi sa aktivnim ugljem, Tarabar ističe da on ima efekta isključivo u slučaju trovanja, kada može vezati toksine u želucu. Međutim, nema nikakav uticaj na donje delove crevnog trakta, te njegova upotreba mora biti ciljana i vremenski ograničena.
- Za kraj, doktor objašnjava kako prepoznati ozbiljnije probleme sa crevima. Kratkotrajan proliv koji traje dan ili dva može ukazivati na virusnu infekciju ili trovanje hranom. Međutim, ako se simptomi poput proliva, bola ili povišene temperature zadrže više od mesec dana, to je signal da postoji mogućnost inflamatorne bolesti i da se mora obavezno potražiti pomoć lekara. To znanje, ističe Tarabar, mora biti prisutno ne samo kod pacijenata, već i kod mlađih lekara u primarnoj zdravstvenoj zaštiti.
Ova sveobuhvatna analiza stanja creva i ishrane jasno pokazuje koliko naše svakodnevne navike imaju uticaj na zdravlje i koliko je važno slušati signale koje nam telo šalje.
