“Sto sela sto običaja” izreka koja ima smisla sve više i više pogotovo u poslednje vreme kada su nam sve vesti na dohvat ruke.U planinskim predelima postoji jedno selo čiji stanovnici imaju pravoslavnu veru ali sasvim drugačije običaje a Vi u nastavku saznajte nešto za šta smo sigurni da niste dosada znali..
- U planinskom predelu severne Jermenije, skriveno među šumama i visoravnima, nalazi se selo Fiolotovo, dom zajednice koja se vekovima odupire savremenim tokovima i čuva svoj jedinstveni način života. Ovo selo naseljavaju molokani – staroverci koji su se odvojili od pravoslavne crkve i stvorili sopstvenu versku i društvenu zajednicu. Njihovo svakodnevno postojanje predstavlja zanimljiv spoj duhovnosti, jednostavnosti i otpora prema modernizaciji.
Život molokana temelji se na tradicionalnim vrednostima koje se prenose s generacije na generaciju. U Fiolotovu nećete naići na televizore, cigarete ili alkohol. Psovke su potpuno nepoznate, a svakodnevni život teče u skladu sa strogo definisanim pravilima. Ova zajednica, iako mala, uspeva da opstane zahvaljujući doslednosti u veri, radu i međusobnom poštovanju. Molokani ne priznaju crkvene hijerarhije, ne koriste ikone i ne krste se na pravoslavni način. Umesto toga, veru izražavaju kroz jednostavne obrede i svakodnevno življenje u skladu s božjim učenjem.
- Zanimljivo je poreklo njihovog imena, koje prema jednoj verziji dolazi od reči „mleko“, budući da su tokom posta konzumirali mlečne proizvode, što je bilo protivno tadašnjim pravoslavnim pravilima. Ipak, sami molokani tvrde da naziv potiče iz Biblije, iz izraza „duhovno mleko“, čime žele da naglase svoju privrženost čistom i neposrednom duhovnom životu.
Selo broji oko 1.500 stanovnika raspoređenih u 380 domaćinstava, a prostire se duž svega dve glavne ulice. Fiolotovo je tiha zajednica u kojoj su odnosi među ljudima duboko ukorenjeni u međusobnom poverenju i pomoći. Iako turisti i radoznali putnici povremeno navrate, stanovnici ostaju rezervisani i nenametljivi. Njihova svakodnevica podseća na slike iz prošlih vremena – muškarci puštaju brade sve do ženidbe, žene nose skromne haljine i bele kecelje, a fotografisanje se smatra nepoželjnim.
- Značajan deo identiteta Fiolotova jeste poljoprivreda, naročito uzgoj kupusa i priprema specijalnog kiselog kupusa koji se kiseli u hrastovim buradima sa dodatkom šargarepe. Ovaj proizvod poznat je širom regije i predstavlja ponos svakog domaćinstva. U sovjetskom periodu, Fiolotovo je bilo poznato kao selo sa jednom od najuspešnijih kolektivnih farmi, a njegov kupus je izvožen u mnoge delove bivšeg SSSR-a.
Upravljanje selom obavlja se kroz zajedničke odluke, u konsultaciji sa duhovnim vođom, takozvanim presviterom. Hijerarhija je jasno definisana, ali nije zasnovana na autoritetu već na uzajamnom poštovanju i veri. Zločini su izuzetno retki, a kada se i dogode, molokani nastoje da ih rešavaju unutar zajednice, bez uplitanja spoljašnjih sudskih institucija, jer veruju da je svaka osuda duhovni teret.
- Uprkos čvrstoj vezanosti za tradiciju, Fiolotovo se suočava s izazovima savremenog sveta. Mladi odlaze u gradove u potrazi za obrazovanjem i poslom, ali mnogi se vraćaju kako bi ostali verni vrednostima u kojima su odrasli. Meštani smatraju da ih planinski pejzaži Kavkaza štite i podsećaju na duhovnu stabilnost koju im njihovo selo pruža.
Fiolotovo nije samo geografski izolovano mesto – to je duhovno utočište u kojem vreme sporije teče, a vrednosti poput poštenja, rada i jednostavnosti oblikuju svakodnevicu. U svetu u kojem dominiraju tehnologija i ubrzan ritam života, ovo selo ostaje podsećanje na to kako izgleda zajednica koja živi u miru sa sobom, sa prirodom i sa svojim verovanjima.
