U današnjem članku Vam donosimo par zanimljivih činjenica kada je u pitanju pranje donjeg rublja. Postoji par stvari koje radimo kada peremo donje rublje, a ni svesni nismo da bi to moglo uzrokovati opasnu infekciju…
Iako mnogi veruju da je dovoljno jednostavno ubaciti donje rublje u mašinu za pranje veša, pokrenuti program i pustiti da sve obavi tehnika, istina je daleko složenija – i zabrinjavajuća. Prema rečima britanske higijeničarke dr. Lise Ackerley, donje rublje koje se pere na temperaturama ispod 60 stepeni Celzijusa može delovati čisto na prvi pogled, ali u sebi i dalje sadrži opasne mikroorganizme. Posebno je problematično što se ti mikrobi zadržavaju baš na delovima koji dolaze u direktan kontakt s intimnim predelima tela.
- Perilice nisu sterilizatori, podseća dr. Ackerley, i upozorava da mnoge bakterije poput E. coli i Staphylococcus aureus preživljavaju pranje na niskim temperaturama. Te bakterije se lako mogu preneti s jednog komada odeće na drugi, posebno ako peremo donji veš zajedno sa kuhinjskim krpama, peškirima ili odećom koja dolazi u dodir s hranom i površinama punim bakterija.
Dodatnu komplikaciju stvara trend energetski efikasnog pranja. Moderne mašine i deterdženti promovišu programe na 30 ili 40 stepeni kako bi se štedela energija, ali kada je reč o higijeni donjeg rublja, to nije dovoljno. Dr. Ackerley ističe da se za pravu dezinfekciju veš koji dolazi u dodir s genitalijama mora prati na minimum 60 stepeni. Ta temperatura efikasno eliminiše većinu bakterija i virusa koji mogu izazvati infekcije urinarnog trakta, vaginalne upale i razne kožne probleme.
- Postavlja se pitanje šta uraditi s osetljivim materijalima kao što su svila ili čipka, koji ne podnose visoke temperature? Rešenje leži u antibakterijskim dodacima za pranje. Na tržištu postoje brojna sredstva na bazi kiseonika, aktivnih enzima ili eteričnih ulja, koja mogu uništiti do 99% mikroorganizama čak i pri nižim temperaturama, a pritom čuvaju tkaninu od oštećenja.
Pored bakterija, problem predstavljaju i mrlje – posebno one od menstrualne krvi. Topla voda nije preporučljiva za njihovo uklanjanje, jer fiksira proteine i otežava čišćenje. Umesto toga, najbolje je odmah isprati hladnom vodom i tretirati vodonik-peroksidom ili sredstvima na bazi kiseonika pre samog pranja. Ovaj pristup je ne samo efikasan, već i nežan prema tkanini.
- Pranje donjeg rublja, dakle, nije samo još jedna kućna obaveza, već važan korak u očuvanju zdravlja. Svaka odluka u vezi sa pranjem – od izbora temperature, programa, pa do pitanja da li peremo rublje zajedno s drugim stvarima – ima potencijal da spreči ili omogući razvoj infekcija. Naš osećaj da je nešto čisto jer “miriše lepo” često može biti pogrešan. Bakterije su nevidljive i ne mirisu – ali su i dalje tu.
Pamuk je najzahvalniji materijal za pranje donjeg rublja, jer podnosi temperature od 60 stepeni i više, što omogućava uspešno uništavanje mikroba. Međutim, kod čipke, svile i sintetičkih materijala, treba se držati nižih temperatura i koristiti dodatke za dezinfekciju.
- Posteljina i peškiri, s obzirom na to da dolaze u stalni kontakt s kožom i telom, zahtevaju pranje na najmanje 60, a idealno 90 stepeni. Ova pravila posebno važe u domovima sa malom decom ili bolesnim članovima, gde je imunitet često oslabljen i svaka bakterija može biti rizična.
Kuhinjske krpe i sunđeri, zbog direktnog kontakta s hranom i vlagom, idealno je prati odvojeno od ostalog veša na čak 90 stepeni. Brz razvoj bakterija u tim tkaninama može izazvati ozbiljne probleme, naročito ako ih ne peremo redovno i temeljno.
- Dečija odeća se obično pere na 60 stepeni, ali sa blagim, hipoalergenim deterdžentima bez mirisa i dodatnih hemikalija. Bebi je potrebna maksimalna zaštita, ali i pažnja prema njenoj nežnoj koži.
Sportska odeća, izrađena od tehničkih materijala, uglavnom se pere na 30–40 stepeni. Međutim, kako upija znoj i bakterije, preporučuje se dodavanje antibakterijskih sredstava koja deluju i na nižim temperaturama.
- Traperice i tamna svakodnevna odeća takođe zahtevaju niže temperature pranja kako bi se očuvala boja i struktura materijala, dok pidžame i spavaćice, koje su u stalnom kontaktu s kožom, treba prati na 40 do 60 stepeni.
I na kraju, važno je ne zaboraviti da i sama veš-mašina mora biti čista. Povremeno treba pokrenuti prazan ciklus na 90 stepeni, uz dodatak belog sirćeta ili specijalnog sredstva za čišćenje mašine, kako bi se eliminisale nataložene bakterije, buđ i kamenac.
- Pravilna higijena nije stvar luksuza – već neophodna mera zaštite zdravlja. A sve počinje iz – mašine za veš.
