Kada bi svaka osoba ispoštovala i verovala u ono što piše u verskim knjigama svako od nas bi bio savršen primer ljudskog bića baš onakvog kakvo je Bog imao u planu kada nas je stvarao.U nastavku današnjeg članka Vam donosimo par saveta o gresima za koje možda niste ni verovali da spadaju u osam najvećih..
- U pravoslavnom duhovnom životu pojam greha zauzima centralno mesto, naročito tokom perioda Velikog posta, kada vernici preispituju sopstvene postupke, misli i namere. U tom svetlu, često se pominje pojam sedam smrtnih grehova, koji izazivaju posebnu pažnju zbog svoje ozbiljnosti. Ipak, mnogima nije sasvim jasno zašto se baš tih sedam grehova nazivaju „smrtnim“, kada u hrišćanskom učenju postoji mogućnost pokajanja za svaki greh, osim za samoubistvo i, kako se navodi u Jevanđelju, hulu na Duha Svetoga.
Da bismo razumeli dubinu i težinu ovih grehova, potrebno je pre svega osvetliti značenje samog pojma greha. U pravoslavnoj teološkoj misli, greh nije tek kršenje zapovesti ili moralni promašaj – on je stanje narušenog odnosa između čoveka i Boga. Prema učenju Svetog Nikole Kavasile, greh se može posmatrati kao bolest volje – osnovne pokretačke snage ljudskog bića. Kada je volja zaražena grehom, čovek gubi pravac, duhovni orijentir i sposobnost za ljubav i istinsku slobodu.
- Pravoslavni teolog Nikola Lukić napominje da greh nije apstraktna pojava već konkretan problem koji se manifestuje u svakodnevnim životnim izborima. On se ogleda u načinu na koji postupamo prema drugima, kako donosimo odluke i kako se odnosimo prema sopstvenoj duhovnosti. U tom kontekstu, smrtni gresi su posebno ozbiljni jer nisu rezultat trenutne slabosti, već se čine svesno, sa namerom i upornošću.
Sedam smrtnih grehova su: gordost, srebroljublje, blud, zavist, prejedanje, zlopamćenje i lenjost. Ovi gresi su izuzetno opasni jer utiču ne samo na dušu pojedinca, već razaraju i odnose s drugima i udaljavaju čoveka od Boga. Svaki od njih nosi u sebi potencijal da postane koren drugih grešnih navika, uvodeći čoveka u stanje duhovne obamrlosti.
- Gordost se smatra najopasnijim od svih grehova, jer iz nje proizilaze mnoge druge slabosti. Ona stvara lažnu sliku o sebi, preuveličava sopstvenu vrednost i čini da čovek zaboravi na potrebu za Bogom i bližnjima. Nasuprot tome stoji smirenje, vrlina koja vodi ka samoproučavanju i iskrenom pokajanju.
Srebroljublje, odnosno pohlepa, vodi čoveka ka zatvorenosti, sebičnosti i duhovnoj praznini. Prekomerna vezanost za materijalno slabi srce i zamagljuje osećaj za ono što je istinski važno.
- Blud je greh koji narušava čistoću tela i duha. Kada čovek podleže telesnim strastima bez mere i odgovornosti, udaljava se od unutrašnjeg mira i postaje rob svojih nagona.Zavist izjeda iznutra. Nije dovoljno što čovek ne ume da se raduje tuđem uspehu, već neretko želi da ga drugi izgube. Ona razara zajedništvo i podriva temelj ljubavi.
Prejedanje, iako naizgled bezazleno, ukazuje na nedostatak samodiscipline. Kada telo upravlja dušom, a ne obrnuto, čovek gubi kontrolu nad sopstvenim životom.Zlopamćenje, odnosno nesposobnost da se oprosti, udaljava čoveka od Božije milosti. Isusove reči da će nam biti oprošteno onako kako i mi opraštamo drugima podsećaju koliko je praštanje temelj vere.
- Lenjost nije samo telesna pasivnost, već i duhovna ravnodušnost. Čovek prestaje da se razvija, da se moli, da traži smisao – upada u stanje duhovne obamrlosti koje vodi ka očajanju.U pravoslavnom učenju posebno mesto zauzima i pojam hule na Duha Svetoga. To nije običan greh, već svesno i uporno odbacivanje Božijeg poziva na obraćenje. Takvo stanje ne ostavlja prostora za pokajanje ne zato što Bog ne želi da oprosti, već zato što čovek ne želi da se menja.
Veliki post je vreme kada vernici imaju priliku da zastanu, razmisle o svom životu i nastoje da se pročiste kroz molitvu, post i pokajanje. Sedam smrtnih grehova nisu konačna lista svih prestupa, već simboli osnovnih slabosti koje razaraju čovekovu unutrašnju harmoniju. Usmereni na samoproučavanje i duhovnu obnovu, vernici kroz post traže snagu da se oslobode tih tereta i približe Bogu.
- Duhovna borba protiv greha počinje prihvatanjem svojih slabosti, iskrenim pokajanjem i verom u Božiju milost. Taj put nije lak, ali je osvetljen nadom i ispunjen blagodaću za one koji iskreno žele da se menjaju.
