Psiholozi upozoravaju da neke svakodnevne navike mogu imati dugoročne posledice na našu inteligenciju i sposobnost razmišljanja. Razumevanje ovih navika prvi je korak ka očuvanju mentalne snage i samostalnosti u odlučivanju…
Psihologija nas često uči da najveće prepreke u životu ne dolaze iz spoljnog sveta, već iznutra – iz naših misli, navika i nesvesnih obrazaca ponašanja. Kada govorimo o inteligenciji, obično se setimo testova i brojki koje mere kvocijent inteligencije, ali stručnjaci ističu da je daleko važnija stvar nešto što nazivaju efektivni IQ. To nije puka cifra na papiru, već pokazatelj koliko zaista koristimo sopstveni um u svakodnevnom životu, koliko uspevamo da svoj potencijal pretočimo u dela, odluke i postignuća.
- Mnogo puta se dešava da ljudi koji imaju visok IQ ne ostvaruju značajne rezultate, dok oni sa prosečnim kognitivnim sposobnostima znaju da dođu do izuzetnih uspeha. Razlog za to leži u svakodnevnim navikama i načinu na koji koristimo mentalnu energiju. Nekoliko uobičajenih grešaka može ozbiljno da oslabi našu mentalnu snagu i kreativnost, iako toga nismo ni svesni.
Jedna od najvećih zabluda je uverenje da se mozak ne menja i da je inteligencija urođena, kao nešto zadato što ostaje isto tokom celog života. Ovakav pogled naziva se teorija entiteta i on često sputava ljude. Međutim, istraživanja pokazuju sasvim suprotnu sliku. Mozak se ponaša slično kao i mišić – raste i jača kada se trenira. Kada sebe uveravamo da možemo da napredujemo, povećavamo motivaciju i ulažemo više truda, a to dugoročno donosi rezultate. Studije među učenicima pokazale su da oni koji veruju u mogućnost rasta sposobnosti vremenom značajno popravljaju svoje rezultate, dok oni koji misle da se ništa ne može promeniti stagniraju. Način na koji razgovaramo sami sa sobom oblikuje našu realnost.
- Još jedna velika greška koju mnogi prave jeste potcenjivanje sna. U savremenom svetu često čujemo rečenicu da je san gubljenje vremena, pa ljudi odriču sebi sate odmora kako bi radili više. Ali san nije luksuz, već potreba. Tokom spavanja mozak obrađuje sve informacije, reorganizuje ih i učvršćuje ono što smo tokom dana naučili. Nedostatak sna ne utiče samo na umor – on smanjuje koncentraciju, usporava reakcije, slabi pamćenje i remeti donošenje odluka. Čak i kada spavamo malo manje nego što bi trebalo, naše raspoloženje i mentalne sposobnosti postaju primetno slabije. Bez odmora, naš mozak jednostavno nema gorivo da funkcioniše.
Treći tihi neprijatelj mentalne snage jeste alkohol. Iako se često kaže da čaša vina ne može da škodi, istraživanja ukazuju da i umereno konzumiranje može imati dugoročne posledice. Dugotrajno pijenje dovodi do oštećenja mozga, a čak i kada neko prestane da pije, rizik od određenih oštećenja ostaje. Povezanost alkohola sa većom učestalošću vaskularnih problema, kao i sa pojavom markera koji se vezuju za demenciju i Alchajmerovu bolest, ne može se ignorisati. Dakle, iako alkohol možda trenutno pruža osećaj opuštanja, dugoročno nas udaljava od bistrine i jasnog razmišljanja.
- Pored toga, naš mozak voli red. Kada živimo haotično i bez strukture, lako upadamo u zamku odlaganja obaveza. Na prvi pogled deluje da je prokrastinacija bezopasna i da odlaganjem ne gubimo mnogo, ali u stvarnosti ona menja naše mentalne procese. Ljudi koji stalno odlažu zadatke pokazuju merljive poteškoće u izvršnim funkcijama, što znači da slabije planiraju, organizuju i prate svoje obaveze. Mozak bolje funkcioniše kada zna šta može da očekuje. Rutina, rokovi i kontinuitet nisu suprotnost kreativnosti, već njen oslonac. Tek kada imamo osnovu i strukturu, možemo da damo slobodu mašti i idejama.
Okruženje u kojem provodimo vreme takođe oblikuje našu mentalnu snagu. Ako se neprestano izlažemo negativnim sadržajima, tračevima, besu i površnim informacijama, mozak se prilagođava tom nivou stimulacije. Naučne studije pokazuju da se čak i raspoloženja prenose među ljudima – ako se stalno družimo sa negativnim osobama, i sami postajemo skloni pesimizmu. Naša mentalna „ishrana“ nije samo ono što jedemo, već i ono čemu dozvoljavamo da uđe u naš um. Kao što loša hrana slabi telo, tako i loše informacije i negativna okolina slabe mentalne sposobnosti.
- Zajedničko svim ovim greškama jeste to što uspevaju da nas oslabe onda kada nemamo dovoljno samosvesti. Dok god nismo svesni svojih navika, ne možemo ih ni promeniti. Ali u trenutku kada prepoznamo da sebi nanosimo štetu, otvaramo vrata promeni. Prvi korak je uvek u imenovanju problema – tek tada možemo da odlučimo da li želimo da nastavimo istim putem ili da krenemo ka zdravijem načinu života.
Promena se ne dešava preko noći, ali male odluke mogu imati ogromne posledice. Ako odlučimo da damo prioritet snu, da ograničimo alkohol, da uvedemo red u svoje obaveze ili da pažljivije biramo ljude i sadržaje kojima se okružujemo, naš mozak nam uzvraća jasnijim mislima, boljom koncentracijom i kreativnošću. Svest i disciplina su alati koji omogućavaju da iskoristimo pun potencijal koji već imamo.
Na kraju, prava inteligencija nije u brojci koju dobijemo na testu, već u svakodnevnim izborima. Kada brinemo o svom mozgu, hranimo ga dobrim navikama i dajemo mu strukturu i mir, tada otkrivamo da je naš stvarni kapacitet mnogo veći nego što smo mislili. Efektivni IQ raste sa svakim svesnim potezom, a time i naša sposobnost da vodimo kvalitetan, ispunjen i uspešan život.
