U nastavku današnjeg članka Vam donosimo mišljenje gastroenterologa na temu zdrave ishrane. U nastavku saznajte koje to namirnice oni smatraju nezdravim i da upravo one imaju ogromne posljedice po zdravlje čoveka…
Nutricionisti se već dugo trude da razbiju uverenje kako zdrava ishrana znači strogo odricanje od svega što volimo. Stručnjaci upozoravaju da potpuno izbacivanje omiljene hrane često ima kontraefekat – kasnije joj se vraćamo u još većim količinama. Zato naglašavaju da rešenje nije u zabranama, već u umjerenosti i svjesnosti o onome što unosimo u organizam. O toj temi govore i gastroenterolozi koji su sastavili listu namirnica koje oni lično izbegavaju u svakodnevici. Njihova poruka nije da ih treba u potpunosti isključiti, već da prečesta konzumacija može imati ozbiljne posledice po zdravlje. Kako piše “Blic Zdravlje”, upravo ovakav pristup – bez zabrana, ali sa jasnim granicama – predstavlja osnovu balansirane ishrane.
Prva na njihovom spisku su proteinske pločice. Iako su marketinški predstavljene kao savršena užina za one koji brinu o zdravlju, mnoge od njih zapravo su visoko prerađene i sadrže aditive koji mogu izazvati nadutost, gasove i nelagodnost. Doktorka Harmoni Alison ističe da je mnogo bolji izbor prirodna hrana bogata proteinima: šolja mleka, puter od kikirikija ili šaka orašastih plodova. Takvi izvori hrane organizam potrebnim hranljivim materijama, a pritom ne opterećuju digestivni sistem.
- Druga problematična namirnica su kobasice i drugi suhomesnati proizvodi. Njihov ukus ih čini nezaobilaznim na mnogim trpezama, ali gastroenterolozi podsećaju da crveno i prerađeno meso, ako se jede više puta sedmično, značajno povećava rizik od raka debelog creva. Doktorka Rabija De Latur kaže da ih zato jede isključivo u posebnim prilikama, a nikako redovno. Ključ, ističe ona, nije potpuna zabrana, već retkost – jer upravo učestalost unosa pravi razliku između uživanja i rizika.
Na listi su i pileći ili riblji fileti prženi u dubokom ulju. Iako su hrskavi medaljoni mnogima omiljeni obrok, njihova učestala konzumacija može poremetiti crevni mikrobiom. Dugoročno, nakupljanje ulja povezuje se sa aterosklerozom i povećanim rizikom od srčanog ili moždanog udara. Doktor Mahmud Ganom savetuje da se prženje zameni pečenjem ili kuvanjem, jer takva priprema čuva nutritivne vrednosti i smanjuje unos štetnih masnoća.
- Kada je u pitanju hleb, gastroenterolozi posebno izdvajaju beli hleb kao namirnicu koja se često konzumira, a koja može doneti više štete nego koristi. Studije pokazuju da visok unos rafinisanih žitarica povećava rizik od divertikulitisa, bolesti debelog creva. Doktorka Šilpi Grover naglašava da, za razliku od starih uverenja, orasi ili kukuruz ne nose taj rizik – već upravo proizvodi od belog brašna. Integralni hleb, sa druge strane, donosi vlakna i hranljive materije koje pogoduju probavnom sistemu i čine ga zdravijim izborom. Kako navodi “Danas”, upravo takve male zamene u ishrani – beli hleb za integralni, prženo meso za kuvano – mogu značajno produžiti zdravlje creva i celog organizma.
Na kraju, posebno upozorenje odnosi se na gazirana pića. Ona jesu osvežavajuća i lako dostupna, ali njihova učestala upotreba povezana je sa povećanim rizikom od dijabetesa, bolesti srca, refluksa i problema sa varenjem. Umesto njih, stručnjaci savetuju vodu, biljne čajeve ili prirodne sokove bez dodatog šećera. Takvi napici ne samo da gase žeđ, već i doprinose ravnoteži u organizmu.
Kada se sagleda cela lista, jasno je da se ne radi o egzotičnim ili retkim namirnicama, već upravo o onima koje svakodnevno nalazimo na našim stolovima. Proteinske pločice, kobasice, pržena hrana, beli hleb i gazirana pića deo su uobičajenog menija, a upravo zato predstavljaju tihu opasnost. Poruka gastroenterologa nije zabrana, već podsećanje: ako se povremeno počastimo, to neće ostaviti trajne posledice, ali ako ovakva hrana postane rutina, rizici postaju neizbežni.
- Pitanje ishrane nije samo medicinska tema, već i društvena navika. Ljudi često konzumiraju hranu iz praktičnosti ili navike, a ne iz potrebe. Upravo zato je važno razvijati svest o tome šta jedemo i u kojim količinama. Male promene – zamena belog hleba integralnim, izbegavanje prženja u dubokom ulju ili smanjenje gaziranih pića – mogu napraviti ogromnu razliku. RTS Zdravlje ističe da ovakve odluke, iako deluju sitno, dugoročno grade navike koje čuvaju zdravlje srca, creva i celog organizma.
Na kraju, ključna poruka nutricionista i gastroenterologa glasi: zdravlje nije u odricanju, već u balansu. Svaka hrana ima svoje mesto, ali je neophodno razlikovati povremeno uživanje od svakodnevne prakse. Zdrava ishrana znači uživanje u raznovrsnosti, svest o izborima i brigu o dugoročnim posledicama. Kada se hrana posmatra kao gorivo za telo, a ne samo kao trenutni užitak, lakše je pronaći meru koja čuva i zadovoljstvo i zdravlje.
