Danas obeležavamo Veliku Subotu poslednji dan prije Vaskrsa i tim povodom Vam pišemo kako se prije radilo i koji su to običaji koje trebate ispoštovati danas.
- Velika subota, dan koji prethodi velikom hrišćanskom prazniku Vaskrsu, zauzima posebno mesto u hrišćanskoj tradiciji i obeležava se kao drugi dan tuge i žalosti među vernicima. Ovaj dan je posvećen sećanju na Hristovo stradanje i njegov boravak u grobu, i predstavlja svojevrsni trenutak tišine i iščekivanja velikog vaskrsenja. Vernici širom pravoslavnog sveta, uključujući i Srbiju, pristupaju ovom danu sa dubokim poštovanjem, posvećujući ga molitvi, tišini i unutrašnjem miru.
U pravoslavnim hramovima, atmosfera je obavijena ozbiljnošću. Vernici pale voštane sveće i sabrano učestvuju u molitvama, pripremajući se duhovno za najradosniji dan u hrišćanskom kalendaru. U Jerusalimu, poseban značaj ima okupljanje oko Hristovog groba, gde mnogi očekuju pojavu čudesnog Blagodatnog ognja, simbola Hristovog vaskrsenja. Ovaj fenomen, koji se prenosi vekovima, doživljava se kao potvrda božanske prisutnosti i znak nade.
- Velika subota je ujedno i poslednji dan Velikog posta. Tokom ovog dana ishrana je strogo uzdržana – konzumira se samo sirova hrana ili hrana pripremljena na vodi. U pojedinim krajevima Srbije, ovaj dan se naziva i Dugačka subota, naglašavajući dugotrajne i teške muke koje je Isus pretrpeo, a koje se u ovom periodu posebno spominju.
U narodnim običajima i verovanjima, dan nosi i simboliku činjenja dobrih dela. Veruje se da bi svaka osoba trebalo da uradi barem jedno nesebično delo tog dana, kao čin lične duhovne pripreme i saosećanja.
- Pripreme za Vaskrs su u punom jeku, a jedan od glavnih običaja jeste priprema vaskršnjih hlebova i kolača, poznatih kao uskršnjaci. Ovi hlebovi, najčešće okruglog oblika sa karakterističnom rupom u sredini za crveno jaje, mesi se uoči praznika. Tradicija nalaže da se domaćinstvo probudi rano tog dana, kako bi se sve blagovremeno pripremilo za veliki praznik.
Postoje i određena pravila i zabrane koje se poštuju na ovaj dan, naročito u ruralnim sredinama. Na primer, izbegavaju se svi fizički naporni poslovi poput ručnih radova, veza, lova ili ribolova. Posebno se ne preporučuje klanje stoke ili živine, jer se dan posmatra kao vreme molitve i unutrašnje tišine. Ukoliko neko nije stigao da ofarba jaja na Veliki petak, dozvoljeno je da se to učini na Veliku subotu, ali u atmosferi smirenosti i uzdržanosti.
- Zanimljiv je i običaj koji se tiče porodica koje su tokom prethodne godine doživele radost prinove. Ako dete još nije napunilo godinu dana, u takvoj porodici se jaja na prvi Vaskrs ne farbaju, a detetu se simbolično daje neofarbano jaje. Isti običaj važi i za one porodice koje su imale smrtni slučaj – kao znak poštovanja i žalosti, jaja se ne farbaju prve godine nakon smrti člana porodice.
Još jedan značajan običaj vezan za ovaj dan jeste da se u crkvama mogu obaviti krštenja onih koji su pristupili veri i prošli kroz odgovarajuću pripremu. Ovaj čin se smatra posebnim, jer simbolično spaja novi početak i Hristovo vaskrsenje, što ovom događaju daje dodatnu duhovnu težinu.
- Velika subota, dakle, nije samo dan tuge, već i vreme nade, tišine, duhovnog preispitivanja i pripreme za Vaskrs. U njenoj jednostavnosti i smirenosti ogleda se duboka hrišćanska poruka – nakon tame dolazi svetlost, a nakon stradanja, radost vaskrsenja.
