Danas u članku vam pišemo o jedinstvenim imenima braće Misimović iz Gradiške, čija su imena već godinama predmet raznih komentara i polemika. Imena koja nose, Karađorđe, Tito i Draža, asociraju na istorijske ličnosti i politike bivše Jugoslavije, što ih čini ne samo neobičnim, već i kontroverznim.
Kako su se ovakva imena našla u njihovim životima i kako oni sami gledaju na tu tradiciju, saznajte u ovoj zanimljivoj priči.
Braća Misimović iz Bosne i Hercegovine, sa svojim neobičnim imenima, već godinama izazivaju pažnju i intrige. Iako se na prvi pogled mogu doimati kao šala, iza tih imena krije se duboka porodična priča koja je oblikovana ličnim stavovima i humorom. Imena Karađorđe, Tito i Draža svakako nisu imena koja ćemo često sretati u svakodnevnom životu, ali upravo to ih čini posebnim i intrigantnim.
Jedna od najzanimljivijih anegdota vezana za ime Tito, koja potiče od najstarijeg sina porodice, desila se na času istorije. Nastavnik je pitao učenike ko je bio Tito, a blizanci Misimovići su podigli ruke i odgovorili: “Tito je naš tata”. Bili su spremni da objasne da je njihov otac, u stvari, radnik u Hrvatskoj, koji vikendom dolazi kući, kosi travu i sadi baštu. Ova duhovita reakcija izazvala je zbunjenost među njihovim vršnjacima, ali i nasmejala učitelja.
- Iako ime Tito uobičajeno budi asocijacije na Josipa Broza, Tito Misimović je rođen šest godina nakon Brozove smrti. Ime koje nosi nije bilo izraz poštovanja prema bivšem predsedniku, već je bilo plod ironije i ličnih stavova njegovog oca Vitomira, koji je bio povratnik iz Australije. Vitomir nije bio podržavalac komunizma niti je imao simpatije prema Josipu Brozu, ali je svom sinu dao ime Tito kao oblik provokacije, iz ličnog stava prema političkim idejama i ličnostima, kao što su Karađorđević i Draža Mihailović.
Tito je odrastao s imenom koje mu je često donosilo negativne komentare i zadirkivanja. Kao dete, nije razumeo zbog čega ga vršnjaci zadirkuju, ali je s godinama naučio da prihvati svoje ime. Iako se povremeno osećao nelagodno zbog njega, to ime mu je donosilo i prednosti. Na primer, jednom prilikom, službenica mu je izašla u susret i ostala duže na poslu da bi upisala njegovo dete u matične knjige, samo zato što je nosio ime koje podseća na istorijsku ličnost. Takođe, u saobraćaju je nekoliko puta prošao bez kazne, jer su ga policajci prepoznali zbog imena.
Međutim, bilo je i odbijanja. Naime, kada je želeo da krsti svoje dete, jedan sveštenik je postavio uslov da se odrekne svog imena kako bi mogao da obavi obred. Tito je odlučio da se kompromituje, pa je, uz dogovor sa kumom, upisan kao Tomislav u crkvenim knjigama. Iako je imao ovakvih neprijatnih situacija, nije želeo da menja ime, jer je ono deo njegovog identiteta.
- Danas Tito Misimović živi u Glini, radi kao varioc i odgaja svoju decu. Iako ime i dalje izaziva poglede i komentare, on ga doživljava s dozom humorističnog razumevanja. Supruga Zora nije imala nikakav problem sa njegovim imenom, iako su mnogi komentarisali da se “Zora udala za Tita”. Tito je poznat po svom imenu na poslu, gde ga starije kolege doživljavaju sa nostalgijom i čak sa simpatijama prema njegovom imenu koje podseća na prošla vremena.
Tito ističe da ne gaji negativna osećanja prema Josipu Brozu i planira da sa porodicom poseti Kumrovec, Brozovo rodno mesto. Iako ime nosi određeni politički simbolizam, on ga vidi kao deo svoje prošlosti koji je prihvatio, a ne kao nešto što ga definiše. Ime, bez obzira na svoju političku težinu, postalo je sredstvo ironije i povod za mnoge anegdote koje su oblikovale njegov život.
Priča o porodici Misimović, a naročito o Titu, pokazuje kako imena, koja na prvi pogled imaju političko značenje, mogu postati deo lične istorije i identiteta. Iako je ime zasnovano na prošlim vremenima i kontroverznim ličnostima, za Tita, kao i za njegovu porodicu, postalo je simbol nečeg sasvim drugačijeg – simbol ironije i ličnog stava prema svetu oko sebe. Kroz ovu priču se postavlja pitanje koliko nas imena zaista definišu, a koliko zavisi od nas samih kako ćemo ih nositi i tumačiti
