Legionarska bolest, izazvana bakterijom Legionella, i dalje predstavlja ozbiljan zdravstveni rizik u mnogim zemljama, uključujući Srbiju, gde je u 2023. godini zabeleženo sedam slučajeva obolevanja, od kojih je jedan bio smrtonosan. Ova bolest se prenosi udisanjem mikroskopskih kapljica vode koja sadrži bakteriju, obično iz vodenih sistema, i može izazvati ozbiljnu upalu pluća. Stručnjaci ističu da Legionella često ostaje neprepoznata, što čini prevenciju i rano prepoznavanje ključno za smanjenje broja obolelih.
- U cilju smanjenja rizika od legionele, stručnjaci iz Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut” predložili su šest ključnih mera za sprečavanje i prevenciju ove bolesti:
Šest predloženih mera i aktivnosti:
- Uvođenje novih propisa: Potrebno je uvesti odredbe u postojeće i nove propise koji regulišu zdravstvenu ispravnost vode za piće, kako bi se osigurao kvalitet i sigurnost vodenih sistema.
- Imenovanje referentnih laboratorija: Neophodno je imenovati nacionalnu referentnu laboratoriju za Legionarsku bolest i ispitivanje prisutnosti legionele u životnoj sredini, posebno u vodenim sistemima.
- Izrada stručnog uputstva za nadzor: Potrebno je izraditi stručno-metodološko uputstvo za nadzor nad legionarskom bolešću, sa jasno definisanim kriterijumima za klasifikaciju slučajeva.
- Unapređenje prijavljivanja bolesti: Unapređenje sistema prijavljivanja bolesti kroz Servis javnog zdravlja, kako bi se omogućilo bolje praćenje i brže prepoznavanje novih slučajeva.
- Unapređenje kapaciteta laboratorija: Povećanje kapaciteta laboratorija za ispitivanje prisutnosti legionele u vodi za piće, bazenskim vodama i drugim vodenim sistemima.
- Obuka i edukacija: Proširiti edukaciju i obuku stručnjaka u oblasti zaštite zdravlja, kako bi se pravilno prepoznavali simptomi legionarske bolesti i omogućio bolji odgovor na infekciju.
Simptomi i rizik od infekcije:
Simptomi legionarske bolesti obično uključuju suvi kašalj, groznicu, glavobolju, bolove u mišićima, a kasnije može doći do teške pneumonije, uz moguće pojave dijareje i konfuzije. Osobe koje su u većem riziku uključuju starije osobe (preko 50 godina), pušače, kao i osobe sa oslabljenim imunološkim sistemom.
Legionarska bolest se prenosi udisanjem kapljica vode koja sadrži bakteriju, što može nastati u vodenim sistemima kao što su tuševi, klimatizacijski uređaji, bazeni ili rashladni tornjevi. Bakterija može preživeti u vodi na temperaturama od 20 do 50 stepeni Celzijusa, a najčešće se javlja u vodenim sistemima u zgradama.
Zdravstvena zaštita i prevencija:
Zdravstvene vlasti preporučuju poboljšanje nadzora i edukaciju o preventivnim merama, uključujući redovno čišćenje i održavanje vodenih sistema, kao i pridržavanje sigurnosnih standarda u preventivi. Ove mere, uz unapređene laboratorijske kapacitete, mogu značajno smanjiti broj obolelih i doprineti boljoj zaštiti stanovništva.
BONUS TEKST
Nutricionistkinja je u svom odgovoru na pitanje o tradicionalnim namirnicama poput svinjske masti, slanine i luka pružila interesantnu perspektivu na ove namirnice koje su dugo bile u fokusu ishrane. Iako često izbegavamo ove namirnice zbog njihovog visokog sadržaja zasićenih masti i holesterola, nutricionistkinja ističe da one mogu imati svoje mesto u ishrani, ali uz određene smernice i umerenost.
Svinjska Mast:
Svinjska mast je bila dugo smatrana lošim izborom zbog visokog sadržaja zasićenih masti, međutim, ona ima i nekoliko važnih prednosti koje mogu biti korisne za organizam, ako se koristi u pravim količinama.
- Sastav masti: Svinjska mast se sastoji od oko 40% zasićenih masti, ali i oko 50% mononezasićenih masti, koje su povezane sa zdravljem srca i krvnih sudova (uglavnom oleinske i palmitoleinske kiseline). Takođe, sadrži i polinezasićene masti koje su važne za zdravlje tela.
- Vitamini: Svinjska mast je bogata vitaminima A, D i E. Vitamin D je posebno važan za apsorpciju kalcijuma u organizmu, a telo ga može sintetizovati pod uticajem UV zraka, uz pomoć holesterola koji se nalazi u svinjskoj masti.
- Kalorijski unos: Kao i svi drugi izvori masti, svinjska mast sadrži visok broj kalorija. Nutricionistkinja naglašava da je važno da unos kalorija iz masti ne prelazi 30% ukupnog dnevnog unosa. Dakle, iako svinjska mast može biti koristan izvor energije i vitamina, treba je koristiti u umerenim količinama.
- Termička obrada: Jedna od prednosti svinjske masti je njena visoka tačka dimljenja, što znači da je vrlo stabilna na visokim temperaturama, zbog čega je idealna za prženje i kuvanje na visokim temperaturama. To je čini pogodnom za pripremu jela koja zahtevaju termičku obradu, kao što su prženje mesa ili priprema tradicionalnih jela.
Zaključak:
Svinjska mast, kao i druge tradicionalne masti, može biti deo zdrave ishrane, ali umerenost je ključ. Ako se koristi u malim količinama i u kontekstu uravnotežene ishrane, ona može doprineti apsorpciji važnih vitamina i minerala, a takođe može biti korisna u pripremi jela koja zahtevaju visoke temperature. Bitno je ne preterivati sa unosom masti i obratiti pažnju na sveukupni kalorijski unos i kvalitet ishrane.
