Ime kao i prezime su dio naše osobnosti,usko povezane s nama mada većina nas ne zna ni značenje ni porekla ni jednog ni drugoga.Danas Vam donosimo spisak prezimena koja su najzastupljenija kod nas a nismo ni znali da vode poreklo iz Turske.U nastavku pogledajte nalazi li se Vaše prezime na spisku…
- Mnoge reči koje svakodnevno koristimo, pa čak i neka prezimena koja uzimamo zdravo za gotovo kao „naša“, zapravo vuku korene iz turskog jezika. To i nije previše iznenađujuće, ako se uzme u obzir da su narodi Balkana više od četiri veka živeli pod osmanskom vlašću. Taj dug period ostavio je traga na jeziku, kulturi, običajima, pa i na imenima i prezimenima koja su se ukorenila i opstala do današnjih dana.
Poznato je da su mnoga prezimena nastala upravo u to doba, i da ona često imaju svoje značenje na turskom jeziku, iako ih danas retko ko doživljava u tom kontekstu. O tome govori i Mirjana Teodosijević, profesorka turskog jezika i književnosti, koja je autor više rečnika i stručnih radova u oblasti turske lingvistike. Ona je za „Sandžak.rs“ objasnila kako su neka veoma česta prezimena u Srbiji zapravo izvedena iz turcizama, i kako ih treba razumeti u istorijskom i jezičkom kontekstu.
- Mnogima je poznat sufiks „-ić“, koji se koristi kao oznaka patronima ili deminutiva u srpskom jeziku, pa je logično da su mnoga turska imena i izrazi prilagođeni našoj jezičkoj tradiciji upravo dodavanjem tog nastavka. Tako je, primera radi, prezime Amidžić zapravo izvedeno od turske reči „amca“, što znači stric. Slično tome, Barjaktarević ili Bajraktarević potiče od reči „bayraktar“, što označava nosioca zastave – odnosno, zastavnika.
Zanimljiva su i prezimena poput Abrašević, koje označava osobu sa pjegavim licem, ili Borozan, što znači trubač. Bulut označava oblak, dok Vermezović potiče od glagola „vermek“ – dati, pa znači „onaj koji ne daje“. Neka prezimena imaju herojski prizvuk – Delibašić znači vođu delija, hrabrih ratnika, dok Delić znači junaka ili stražara kod paša i vezira. Dizdarević označava upravnika tvrđave, dok Dunđerski potiče od zanata, označava stolara i zidara.
- Tu su i prezimena sa značenjem koje se danas retko uzima u obzir – Jaramaz znači nepristojan, nestašan ili bezvredan, a Karakašević označava osobu sa crnim obrvama. Karadžić se koristi za opis tamnopute osobe. Lagumdžija je turski naziv za rudara ili majstora za izgradnju laguma (podzemnih prolaza), dok Malbašić označava starešinu sela ili mahale.
Zanatstvo je takođe ostavilo trag u prezimenima: Mutavdžić je bio izrađivač prostirki od kozje dlake, a Terzić je krojač. Subašić je bio nadzornik nad imanjem, ili neka vrsta tadašnjeg upravnika grada. Topalović potiče od reči „topal“, što znači hrom, a Tufegdžić označava majstora za izradu pušaka.
- Neka prezimena su nastala kao opisi fizičkog izgleda, poput Uzunmirković – što znači visoki Mirko, Šebek – što se prevodilo kao ružan i drzak čovek, ili Šišmanović, što znači debeo.
Na kraju, profesorka Teodosijević upozorava da je važno turcizme posmatrati kroz istorijski kontekst. Iako neki veruju da poznavanje tih reči može pomoći u komunikaciji sa savremenim govornicima turskog jezika, to uglavnom nije slučaj. Mnoge od reči koje su nekada bile u upotrebi postale su arhaizmi i više se ne koriste u svakodnevnom jeziku. Zbog toga znanje turcizama ne znači automatski i razumevanje savremenog turskog jezika.
- Ova zanimljiva jezička priča pokazuje kako su istorija, kultura i jezik neodvojivo povezani, te da često ni ne znamo kakvo značenje i poreklo nose reči koje svakodnevno izgovaramo – pa čak i naša prezimena.
