Ponekada nesvesno sami na sebe navučemo zlu kob i bedu sledeći neke običaje i tradicije u koje ustvari ni mi samo ne verujemo.Ruski duhovnik je obratio posebnu pažnju ne određene predmete koje skoro svaka kuća na našim prostorima ima a o čemu je tačno reč saznajte u nastavku današnjeg članka..
- U vremenu kada se sve više ljudi suočava sa životnim izazovima i nesigurnostima, često posežu za predmetima koji, prema verovanju, donose sreću, štite od zla i unose mir u dom. Iako su ovakvi običaji duboko ukorenjeni u mnogim kulturama, predstavnici pravoslavne crkve upozoravaju da korišćenje takvih amajlija nije u skladu sa hrišćanskim učenjem i da može doneti više štete nego koristi.
Jedan od najčešće korišćenih predmeta jeste takozvano “Fatimino oko”, amajlija plave boje koja se često donosi iz Turske kao suvenir ili poklon. Prema tumačenju koje se vezuje za islamsku tradiciju, ovaj talisman potiče iz legende o ćerki proroka Muhameda, Fatimi, koja je svom vereniku poklonila stakleni komad kao zaštitu na putovanju. Vremenom, “Fatimino oko” je steklo popularnost i među pripadnicima drugih vera, pa se često može videti okačeno na ulaznim vratima kuća, automobilima, pa čak i na garderobi, posebno kod dece i trudnica, kao zaštita od uroka i negativne energije.
- Međutim, iz perspektive pravoslavne vere, verovanje u moć ovakvih predmeta predstavlja oblik paganstva. Sveštenici objašnjavaju da ovakva praksa nije samo besmislena, već i duhovno opasna, jer simboli tog tipa potiču iz okultnih i poganskih rituala. Postoji mišljenje da svaki predmet koji se koristi kao amajlija i kojem se pridaje nadprirodna moć zapravo predstavlja otvorena vrata za negativne duhovne sile. U tom smislu, amajlije se često nazivaju „mali đavoli“, jer skreću pažnju čoveka sa Boga i usmeravaju ga na pogrešne izvore sigurnosti.
Slična je situacija i sa takozvanim hvatačem snova, predmetom koji potiče iz indijanske kulture. On se tradicionalno izrađuje od drvenog obruča ispunjenog mrežom, ukrašenog perjem i perlicama, a kači se iznad kreveta da bi navodno “uhvatio” loše snove, a dobre propustio osobi koja spava. Iako mnogi danas hvatače snova koriste isključivo kao dekoraciju, njihova simbolika nosi dublje značenje koje nije u skladu sa hrišćanskim verovanjem.
- Legenda kaže da je prvi hvatač snova napravila majka čije dete nije moglo da zaspi, i da je od tada ova praksa postala rasprostranjena među pripadnicima njenog plemena. Međutim, pravoslavni duhovnici ističu da miran san i zaštita ne dolaze iz predmeta već iz duhovne povezanosti sa Bogom. Sveto pismo nigde ne podučava korišćenje amajlija ili predmeta koji bi mogli zameniti božansku zaštitu. Naprotiv, Biblija uči da se oslanjamo isključivo na Božju volju i milost, a ne na materijalne predmete koji obećavaju čudesne učinke.
Sveštenik Aleksandar Jermolin jasno poručuje da ovakvi predmeti nemaju mesta u pravoslavnom domu. On upozorava da je korišćenje amajlija zapravo vid idolopoklonstva, što u prevodu znači klanjanje drugim bogovima, odnosno – demonima. Po njegovim rečima, ono što demoni daju nikada nije besplatno. Za razliku od Boga, koji svoje darove nudi besplatno i iz ljubavi, demonski svet uvek zahteva protivuslugu, a cena može biti sama ljudska duša.
- U tom kontekstu, poziva se na razumevanje da sve što se nalazi u kući ima određeno duhovno značenje. Ukoliko nešto simbolizuje pogansko ili okultno poreklo, ne bi trebalo da bude prisutno u domu hrišćanske porodice. Ljudi često, iz neznanja ili naivnosti, unose takve predmete smatrajući ih bezazlenim, ne znajući da time mogu otvoriti vrata duhovnim nevoljama.
Poruka pravoslavnih duhovnika je jasna – ukoliko se traži zaštita, mir i blagoslov, oni se mogu pronaći kroz molitvu, post, ispovest i pričešće, a ne kroz amajlije koje nude lažnu sigurnost. Hrišćanin treba da bude svestan da ne postoji magična formula ili predmet koji može zameniti Boga, već da je jedini put ka miru i sigurnosti iskrena vera i predanje Hristu.
