Ukoliko volite da pratite običaje koje relogija nalaže onda ste na pravom mestu. U nastavku današnjeg članka Vam donosimo par saveta Oca Grigorija na temu šta je majka svih grehova…
Hrišćanstvo posmatra lenjost kao težak greh koji duboko narušava odnos čoveka sa Bogom, ali i njegovu odgovornost prema bližnjima i samom sebi. Lenjost se ne definiše samo kao fizičko nečinjenje ili izbegavanje rada, već mnogo više kao duhovna tromost – stanje u kojem čovek gubi volju za dobrim delima, molitvom, pokajanjem i životom u skladu sa hrišćanskim vrlinama.
- Zbog toga je lenjost svrstana među sedam smrtnih grehova, jer nije bezopasna slabost ili trenutna malaksalost, već unutrašnje stanje koje udaljava čoveka od vere i istine. U staroj hrišćanskoj tradiciji, naročito kod pustinjskih otaca, ovaj porok se tumači kao gubitak želje za duhovnim napredovanjem. Osoba obuzeta lenjošću gubi interesovanje za molitvu, post, služenje bližnjima i sopstvenu unutrašnju borbu koja je neophodna za izgradnju duhovne snage.
Lenj čovek izbegava svoje obaveze, ne pomaže drugima, ne doprinosi zajednici u kojoj živi i povlači se u sebičnost. To ga postepeno vodi u neodgovornost i ravnodušnost prema ljubavi koju Bog traži od svakog vernika. Ovakvo stanje otvara vrata mnogim drugim gresima – zavisti prema onima koji su vredni i uspešni, gnevu zbog lične nemoći da se pokrene, neumerenosti u hrani, piću i telesnim zadovoljstvima, a ponekad i očajanju koje parališe duh. Lenjost se zato smatra korenskim grehom, jer iz nje niču i drugi poroci.
- Hrišćanski život je opisan kao neprekidni put podviga, u kome se vernik neprestano bori sa sopstvenim slabostima, trudi se da napreduje u ljubavi, veri i nadi. Lenjost stoji kao prepreka tom putu, jer sputava čoveka i vodi ga ka duhovnoj tromosti. Isus Hristos je u Jevanđelju više puta pozivao svoje sledbenike da budu budni i istrajni u molitvi, što ukazuje na stalnu aktivnost, unutrašnju budnost i spremnost da se odgovori na Božiji poziv.
Grešnost lenjosti ne ogleda se samo u nedostatku karakterne čvrstine, već i u tome što ona pokazuje mlak odnos prema Bogu i večnom životu. Ovaj porok utiče na dušu tako da je tiho i postepeno razara, čineći čoveka nesposobnim za ljubav, žrtvu i istinsku veru. Upravo zbog takvog razornog uticaja ona je proglašena jednim od sedam smrtnih grehova.
- Pravoslavni sveštenik, otac Grigorije Stanković, u jednoj od svojih beseda je istakao da lenjost ne može da se opravda. On je naglasio da je lenjost majka svih drugih grehova, jer iz nje proističu svi ostali problemi u duhovnom životu. Sveti oci su učili da je za prevazilaženje duhovnih slabosti važno da čovek stalno bude u aktivnosti i da ne dopušta sebi previše slobodnog vremena, jer tada nastaju prilike za upadanje u greh. Otac Grigorije je posebno upozorio na jednu od duhovnih zamki koju je nazvao “sutra” – odlaganje obaveza i vrlinskih dela za neki budući trenutak koji često nikada ne dođe.
Ovo duhovno upozorenje podseća vernike da je hrišćanski život dinamičan proces koji zahteva stalno angažovanje, unutrašnju disciplinu i spremnost da se prepoznaju i odbace slabosti. Lenjost nije samo slabost tela, već stanje koje uništava ljudski duh, udaljava ga od Božije ljubavi i zatvara mu vrata spasenja. Borba protiv lenjosti zahteva budnost, molitvu i trud da se svakodnevno živi u skladu sa hrišćanskim vrednostima.
