Tema današnjeg članka je vezana za prošlost koju nismo spremni da se suočimo, a koja nas kasnije sustigne sa punom silinom. U ovoj priči, prošlost jednog običnog čoveka, koji je životom tražio iskupljenje, ponovo izlazi na površinu u trenutku kada to najmanje očekuje.
Vraćajući se kući, Kirill Vornov je naišao na nešto što nije mogao da izbegne — pismo koje mu je donelo sudbinu koju je odavno pokušao da zaboravi. U njegovim rukama se našao stari, izbledeli fotografija iz vremena kada je bio samo mladić u srednjoj školi.
Na toj slici su se smeštali njegovi školski prijatelji, ali i ona, devojka koju su svi ismijavali — Anna Lebedeva. Na toj slici, njeno lice je bilo prekriženo crnim krstom, zajedno sa njim i još dvojicom njegovih tadašnjih prijatelja. U tom trenutku, Kirill je shvatio da je prošlost koju je pokušao da zakopa ponovo zakucala na njegova vrata.
Zima 2008. godine bila je vreme kada su se svi pripremali za završni ispit i diplomu. Očekivana slava je preplavila svakog učenika, osim nje — Annu. Njene ruke su bile ukočene, a njena pojava u školi bila je često izvor podsmijeha i ismijavanja. I dok su svi parili na sve strane, ona je bila nevidljiva, nastojeći da se uklopi u svet koji je imao samo jedno pravilo — biti kao svi ostali. Tada, na jednom od tih dana, Kirill je bio svedok nečega što mu nikada neće dozvoliti da se oslobodi tog tereta, uprkos svim naporima da nastavi život.
- Bio je to trenutak kada je Anna pokušala da prođe kroz gomilu svojih školskih kolega, ignorišući još jedan niz uvreda od strane Artjema Sokolova. Bilo je to samo još jedno ponizavanje, a Kirill, umesto da stane u njenu odbranu, samo je posmatrao. Strah je bio veći od bilo kakvog morala. Stajao je i gledao, osećajući kako mu srce teško kuca. Njegova pasivnost tog dana bila je samo početak. Početak njegove borbe sa sopstvenim osećanjima i odgovornostima. On je bio svedok, ali nije se trudio da nešto menja.
A onda je došlo to kobno veče, kada su se njih troje — Kirill, Artjema i Denis — odlučili za „mali izlet“, za proslavu. Anna je bila pozvana, a ona nije imala izbora. Nikada nije mogla da odbije. Nije imala hrabrosti da kaže „ne“. Ta noć će zauvek promeniti njen život, baš kao i njegov. Alkohol, smeh, šale — ali onda je sve otišlo predaleko. I dok je Kirill stajao sa strane, sve je postalo jasno. Taj trenutak, kada su se njih dvojica, Sokolov i Markov, okrenuli protiv nje, bio je trenutak kada se sve promenilo. Anna je napustila sve, nestala je u mraku, a Kirill je ostao sa osećanjem mučne nemoći. Iako je shvatio da je nešto strašno urađeno, nije imao hrabrosti da se suprotstavi, da ustane protiv svojih prijatelja. U njemu je nešto umiralo tog dana. Ne samo što nije reagovao, već je postao deo tih strašnih događaja.
Sada, deset godina kasnije, Kirill se suočava sa posledicama svojih odluka. Fotografija koju je našao u svom poštanskom sandučiću donosi mu poruku koja mu, konačno, daje odgovore na sva pitanja. „Prvi je već dobio svoje. Ti si sledeći.“ U tom trenutku, sve što je godinama pokušavao da zaboravi, vraća se, preteći mu. Strah od prošlosti ga obuzima. Da li je Artjom zaista dobio svoje? Da li je to bila sudbina? Da li će sada on biti sledeći?
Kada je Kirill pokušao da potraži utjehu kod svoje devojke, Olge, nije mogao da joj kaže istinu. Kako bi joj objasnio da je deo nečega što je zauvek promenilo njegov život? Kako bi joj objasnio da nije samo učitelj sa čistom prošlošću, već i neko ko je bio suučesnik u nečemu užasnom? Sada, suočen sa mogućim posledicama svojih postupaka, preispituje sebe, ali kasno je. Prošlo je previše vremena da bi mogao da pobegne od svojih grešaka.
I dok se setio tih strašnih događaja iz 2008. godine, prošlost se ponovo pojavila, donoseći mu odgovor na pitanje koje je nosio godinama. Preživela je. Anna je preživela. Nije se predala, nije nestala. Naprotiv, ona je uspela. Iako su joj svi okrenuli leđa, ona je izašla iz te mračnu noć, iz tih borbi, i uspela je. Uspon je bio težak, ali ona je stajala tamo, sa čelom uspravno, kao žena koja je preživela pakao, dok je on gledao u nju, znajući da je ona — ona koju je tako mnogo povredio — zapravo pobedila. Pobedila je život. Pobedila je ih sve.
A Kirill, sada sa svakim dahom sve teže, shvata da je kasno za pokajanje. Prošlo je toliko vremena, a on nije mogao da promeni ništa. Da li je zaista sledeći
