Jučer bi bio rođendan od zasigurno najboljeg pesnika na našim prostorima.Aleksa Šantić je ostao upamćen a i dalje će biti kroz svoje stihove koji su prožeti talentom i ljubavlju.Poznata je priča o njegovoj zabranjenoj ljubavi a za one koji nisu dosad čuli tu priču ona sledi u nastavku današnjeg članka..
- Ljubavne priče velikih pesnika često nadilaze vreme i prostor, ostajući žive u njihovim stihovima i narodnom sećanju. Takva je i ljubavna sudbina Alekse Šantića, jednog od najznačajnijih srpskih lirskih pesnika, čije je srce obeležila žena koju nije mogao da zadrži – Anka Tomlinović. Njihova priča, ispričana bez patetike, ali prožeta dubokom emocijom, ostaje do danas simbol neostvarene ljubavi i borbe između osećanja i društvenih ograničenja.
Aleksa Šantić poticao je iz ugledne mostarske porodice, a Anka je bila ćerka poznatog fotografa Stjepana Tomlinovića, Hrvatica koja se sa svojom porodicom doselila u Mostar. Iako različitih veroispovesti, njih dvoje su ubrzo pronašli zajednički jezik – onaj koji ne poznaje granice, predrasude i društvene okvire. U to vreme, Mostar je bio grad u kojem su se susretale različite kulture, ali mešoviti brakovi i dalje su nailazili na osudu.
- Ljubav između Alekse i Anke započela je tiho, pogledima u prolazu i kratkim razgovorima. Po svedočenju savremenika, među kojima se posebno izdvaja Jovan Dučić, Anka je namerno izlazila u šetnju u vreme kada je znala da će sresti pesnika, dok je Aleksa znao satima da sedi i čeka njen prolazak. Njihovi susreti, iako nevini i bez velike pompe, ostavili su snažan utisak na pesnika, što je zabeležio u jednoj od svojih najpoznatijih pesama – „Ako hoćeš“. Stihovi odišu nežnošću i željom, ali i suptilnom čežnjom koja ostaje bez konačnog ispunjenja.
Ankina reakcija na pesmu – kratka, nasmejana potvrda da želi tu ljubav – ostala je legendarna među Mostarcima. Ipak, usled pritisaka iz porodica i društva, njihova veza nije imala šansu da se razvije. Šantićeva majka Mara bila je protiv veze sa devojkom druge vere, i prema narodnom predanju, zabranila je sinovljevu ljubav zaprećujući da će, ukoliko Anku dovede u kuću, svi doživeti tragediju.
- Pesnik, rastrzan između ljubavi prema Anki i poštovanja prema majci i porodičnim pravilima, odlučuje da prekinu vezu. Bio je to trenutak u kojem emocija nije pobedila, ali je ostala zapisana – u stihovima, sećanju i tišini njegovog doma. Kada se Anka, godinu dana kasnije, udala i napustila Mostar, povorka je prošla ispod njegovog prozora. Legenda kaže da je pesnik tada stajao, ne pomerajući se, dok su mu suze tiho klizile niz lice.
I kasnije u životu, Šantić je pokušavao da pronađe mir u ljubavi – zbližio se sa Zorkom, ali prema mišljenju tadašnjih Mostaraca, to nikada nije bila ista ljubav. Niti toliko duboka, niti toliko iskrena. Ljubav sa Ankom bila je jedinstvena – ona koju čovek sretne samo jednom, i koja se, ako se ne ostvari, pamti celog života.
- Aleksa Šantić je preminuo 1924. godine, od tuberkuloze, ostavivši iza sebe ne samo bogatu pesničku ostavštinu, već i jednu od najlepših, ali najtužnijih ljubavnih priča naše književnosti. Njegova osećanja prema Anki nisu izbledela s vremenom, već su postala večna kroz stihove, u kojima su tuge i ljubavi pretočene u reči koje i danas dodiruju duše čitalaca. Priča o Aleksi i Anki ostaje ne samo svedočanstvo o pesničkoj ljubavi, već i o vremenu kada su društvena pravila često gušila ono najčistije u čoveku – sposobnost da voli iskreno, bez straha i granica.
