Da li ste znali da mirisi imaju drugačiji uticaj na zmije nego što ste Vi mislili? Neki mirisi mogu privući zmije u dvorište, dok drugi ih efikasno odbijaju. Poznavanje ovih mirisa može vam pomoći da zaštitite svoj prostor i izbegnete neželjene susrete…
Zmije su životinje koje u ljudima često izazivaju nelagodu ili strah, ali važno je znati da one same po sebi nisu zainteresovane za ljude niti ih svesno traže. Njihovo ponašanje pokreće instinkt i osnovni cilj im je da pronađu hranu, zaklon ili partnera za razmnožavanje. Njihov najvažniji „alat” nije vid ili sluh, već izuzetno razvijeno čulo mirisa kojim registruju promene u okolini. Na taj način osećaju prisustvo plena, drugih zmija, kao i uslove pogodne za život.
- U većini situacija, zmije izbegavaju blizinu ljudi i naseljenih područja, osim ako ih nešto konkretno ne privuče. Najčešće se radi o prisustvu hrane ili životinja koje su njihov prirodni plenski izbor. Miris hrane koji ljudi ostavljaju može posredno privući zmije jer privlači glodare, a oni su jedna od njihovih omiljenih poslastica. Miševi i pacovi posebno su značajni jer predstavljaju osnovu ishrane mnogim vrstama. Čak i ako ih ljudi ne vide, njihovo prisustvo u dvorištu, garaži ili šupi može biti dovoljan signal zmiji da se pojavi. Ostaci hrane, smeće ili kompostni materijal koji privlače glodare indirektno mogu biti magnet i za zmije.
Slična situacija je i sa vodozemcima. Ako se u blizini kuće nalazi jezerce, ribnjak, potok ili bara, vrlo je moguće da će tu biti i žaba, a gde su žabe – tu su i zmije koje se njima hrane. One osećaju njihov miris i pokrete, pa lako mogu doći iz obližnjih polja ili šuma. Ptice takođe igraju ulogu, naročito u proleće kada polažu jaja. Gnezda, ptičja jaja i izmet predstavljaju primamljiv obrok za određene vrste zmija. Tada raste i verovatnoća da se one pojave u blizini domaćinstava. Jedan faktor koji ljudi često zaboravljaju jeste privlačnost koju stvaraju same zmije. Tokom sezone parenja, one oslobađaju feromone kako bi privukle partnere. Ako se jedna zmija pojavila u vašem dvorištu i ostavila mirisni trag, velika je šansa da će uskoro naići još jedinki. Zato je važno da se na pojavu zmije reaguje odmah i ne posmatra olako.
- Preventivne mere mogu značajno smanjiti rizik od susreta. Jedan od prirodnih načina jeste korišćenje biljaka čiji mirisi ili struktura odbijaju zmije. Sanseverija, poznata i kao zmijska biljka, svojim oštrim ivicama i specifičnim mirisom deluje odbojno na gmizavce. Neven, koji inače odbija i razne insekte, svojim intenzivnim mirisom može dodatno smanjiti verovatnoću pojave zmija. Božikovina, sa svojim trnovitim granama, pravi prirodnu barijeru koju zmije teško savladavaju, dok hrizantema odbija ne samo zmije već i druge štetočine poput mrava ili buva. Kombinacijom ovih biljaka moguće je stvoriti prirodan i estetski lep štit oko dvorišta, staza ili ulaza u kuću. Iako nijedna biljka ne može garantovati potpunu zaštitu, zajedno mogu značajno otežati ulazak zmijama u prostor.
Pored sadnje biljaka, izuzetno je važno održavati dvorište i okruženje čistim. Redovno uklanjanje trave, smeća i potencijalnih skrovišta za glodare smanjuje rizik od njihove pojave, a samim tim i od zmija koje ih prate. Zatvaranje rupa u zidovima, šupama i podrumima, kao i pravilno odlaganje hrane i otpada, dodatno doprinosi sigurnosti. I pored svih mera opreza, moguće je da dođe do susreta, pa čak i ujeda zmije. U takvoj situaciji najvažnije je ostati pribran. Panika može samo ubrzati rad srca i time pomoći otrovu da se brže širi kroz organizam. Većina ljudi u tim trenucima zaboravi da u proseku postoji nekoliko sati pre nego što otrov počne da pravi ozbiljna oštećenja, što ostavlja dovoljno vremena za medicinsku intervenciju.
- Postoje postupci koje nikako ne treba preduzimati nakon ujeda. Ne preporučuje se sisanje otrova iz rane jer to može dovesti do infekcije i dodatnih komplikacija. Pravljanje rezova po koži je još opasnije jer oštećuje tkivo i može izazvati krvarenje i nekrozu. Alkohol, sedativi ili lekovi na svoju ruku nikako ne dolaze u obzir jer mogu samo pogoršati stanje. Takođe, nikada ne treba pokušavati da se zmija uhvati ili ubije jer identifikaciju vrste treba da urade stručnjaci. Ono što treba uraditi jeste imobilizacija ugrizenog dela tela kako bi se usporilo širenje otrova. Osoba treba da izbegava bilo kakav napor, hodanje ili pokrete koji ubrzavaju cirkulaciju. Najvažniji korak je što brže pozivanje hitne pomoći i odlazak u najbližu zdravstvenu ustanovu.
Medicinski tim u takvim situacijama pristupa jasno definisanim procedurama. Prvi i najvažniji korak jeste primena antiotrova, seruma antiviperinum, koji je delotvoran protiv većine evropskih otrovnica. Pre nego što se serum da, vrši se testiranje na preosetljivost kako bi se izbegle alergijske reakcije. Rana se zatim ispira antiseptikom, a po potrebi se uzima bris. Ako postoji rizik od infekcije, propisuje se terapija antibioticima. U nekim slučajevima, posebno kada dođe do jačeg otoka, nekroze tkiva ili poremećene cirkulacije, može biti potrebna i hirurška intervencija.
- U ekstremnim situacijama, kako bi se spasao ud ili život pacijenta, lekari mogu pribegavati operaciji, a u najtežim slučajevima i amputaciji. Ipak, takvi ishodi su izuzetno retki, naročito kada se osoba na vreme obrati lekaru. Smrtni slučajevi od ujeda zmija u našim krajevima gotovo da ne postoje ukoliko se preduzmu odgovarajuće i brze mere lečenja. Na kraju, najvažnija poruka jeste da susreti sa zmijama ne treba da izazivaju paniku, već svesnost i pripremljenost.
Prevencija je ključ – čisto dvorište, izbegavanje faktora koji privlače glodare, sadnja biljaka koje odbijaju zmije i poznavanje osnovnih pravila ponašanja mogu značajno umanjiti rizik. Informisanost i smirenost su najbolja zaštita, jer u većini slučajeva zmije nisu agresivne i napadaju samo kada se osećaju ugroženo.
