Da li ste znali da žene imaju veći rizik za povišenim pritiskom sa nešto drugačijim naznakama nego što to muškarci imaju? U današnjem članku Vam donosimo par saveta na koje bi trebalo žene da obrate pažnju…
Opasno visok krvni pritisak može da nanese ozbiljnu štetu krvnim sudovima i organima poput srca, mozga, bubrega i očiju. Kod žena, nekontrolisana hipertenzija je jedan od glavnih uzroka moždanog udara, a često se javlja sa simptomima koji se razlikuju od onih kod muškaraca.
- Za žene, vrednosti krvnog pritiska koje prelaze 180/120 mmHg smatraju se kritično visokim i zahtevaju hitnu medicinsku pomoć. Ovakvo naglo povećanje krvnog pritiska može izazvati ozbiljne komplikacije, uključujući srčani ili moždani udar, kao i oštećenje drugih vitalnih organa.
Visok krvni pritisak je stanje u kojem krv vrši preveliki pritisak na zidove arterija. Kada vrednosti pređu 180 mmHg za sistolni ili 120 mmHg za dijastolni pritisak, govori se o hipertenzivnoj krizi. Ovo je najteži oblik hipertenzije i predstavlja hitno stanje koje ne trpi odlaganje.
- Postoje dve vrste hipertenzivne krize. Prva je hipertenzivna hitnost, kada je krvni pritisak veoma visok, ali još uvek nema znakova oštećenja organa. Ovo je ozbiljno, ali obično ne zahteva hospitalizaciju. Druga i opasnija je hipertenzivna hitna situacija, u kojoj visok pritisak već uzrokuje oštećenje organa i zahteva momentalnu medicinsku intervenciju.
Istraživanja pokazuju da žene češće ulaze u stanje hipertenzivne krize nego muškarci. U jednoj studiji čak 73 odsto pacijenata sa dijagnozom hipertenzivne krize činile su žene. Zbog toga je važno da žene prepoznaju i atipične simptome koji mogu ukazivati na opasno visok pritisak.
- Kod hipertenzivne krize simptomi su različiti i mogu uključivati stezanje ili bol u grudima, otežano disanje, slabost ili utrnulost tela s jedne strane, zamućen vid, vrtoglavicu, ubrzan rad srca, mučninu i povraćanje. Žene, međutim, često osećaju i nespecifične tegobe poput jakog umora, bola u vratu ili vilici i crvenila lica, što može otežati pravovremeno prepoznavanje problema.
Ako vam aparat za merenje pritiska pokaže vrednosti iznad 180/120 mmHg, nemojte paničiti. Sačekajte jedan minut i ponovo izmerite. Ako su rezultati i dalje visoki, proverite da li imate neke od nabrojanih simptoma. Ukoliko simptoma nema, verovatno je reč o hipertenzivnoj hitnosti, ali i dalje je neophodno da što pre kontaktirate lekara.
- U slučaju visokog pritiska bez komplikacija, korisno je pokušati da se smirite i primenite tehniku dubokog disanja. Sedenje ili ležanje i polagano disanje može doprineti blagom snižavanju pritiska dok čekate lekarsku pomoć. Ako pritisak ne opada ili se jave simptomi, odmah pozovite hitnu pomoć.
Dugoročno gledano, neliječena hipertenzija može neprimetno oštetiti krvne sudove i organe. Posledice uključuju srčanu slabost, bolesti bubrega, pa čak i gubitak vida. Žene u menopauzi su posebno osetljive na porast krvnog pritiska, što dodatno povećava rizik od srčanog i moždanog udara. Hormonske promene, gojaznost i povišen holesterol doprinose tom riziku.
- Posle 50. godine, kod žena se često javlja sistolna hipertenzija zbog smanjene elastičnosti krvnih sudova. Zbog toga je važno voditi računa o zdravlju kroz redovnu fizičku aktivnost, izbegavanje duvana i alkohola, pravilnu ishranu i redovne kontrole. Smanjenje soli, masne hrane i telesne težine može značajno doprineti boljoj regulaciji pritiska.
Ne postoji tačna vrednost krvnog pritiska koja garantuje moždani udar, ali već i pritisak iznad 140/90 mmHg značajno povećava rizik. Zato je važno na vreme reagovati i pratiti vrednosti kako bi se sprečile ozbiljne posledice.
