Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obilježavaju dan za slavlje Svetog apostola Matije, a mi danas za Vas donosimo par narodnih verovanja i običaja koji se vežu za današnji praznik…
Sveti apostol Matija spada među one izuzetne ličnosti rane hrišćanske zajednice čije ime i delo i danas imaju posebno mesto u sećanju vernika. Njegov život i svedočenje vere predstavljaju primer istrajnosti, poštenja i potpunog predanja Hristu. Rođen u Vitlejemu, Matija je od malih nogu bio okrenut duhovnim vrednostima. Odrastao je u Jerusalimu gde je imao priliku da uči pod rukom Svetog Simeona Bogoprimca. Upravo u toj sredini u kojoj se duboko negovala pobožnost, mladi Matija je oblikovao svoj karakter, usmeravajući život ka onome što je smatrao istinom i pravednošću.
- Kada je Gospod Isus Hristos počeo javno da propoveda o carstvu Božjem, Matija je bio jedan od onih koji su se odazvali i priključili njegovim učenicima. Iako ga ne pominju uvek kao deo dvanaestorice od samog početka, on je bio verni svedok Hristovog života i dela. Njegova ljubav prema Učitelju bila je iskrena i nepokolebljiva, što ga je učinilo dostojnim da posle Jude Iskariotskog bude izabran za jednog od dvanaestorice apostola. Taj izbor je izvršen žrebom, uz molitvu i oslanjanje na Božju volju, što pokazuje koliko je njegova uloga bila važna u nastavljanju apostolske misije.
Matijin život nije bio nimalo lak. Kao i ostali Hristovi učenici, suočavao se sa nepoverenjem, nerazumevanjem i neprijateljstvom. On sam je pretrpeo mnogo nepravdi i muka. Bio je hapšen i zatvaran zbog svoje vere, ali se prema predanju u tamnici dogodilo čudo: Gospod mu se javio i izbavio ga iz okova. Takva iskustva nisu ga obeshrabrila, već su ga učvrstila u uverenju da istina Hristove reči prevazilazi sve prepreke i da je vredna svakog žrtvovanja.
- Na kraju, Matija je podneo i mučeničku smrt. U Judeji je izveden pred prvosveštenika Anana, gde je osuđen i kamenovan do smrti. Njegovo stradanje pokazuje koliko je bio nepokolebljiv i veran Bogu, spreman da položi život za ono u šta je verovao. Mučeništvo apostola Matije danas se tumači kao znak potpune odanosti Hristu, ali i kao opomena da vera uvek traži istrajnost i hrabrost.
Zanimljiv i važan deo njegovog života odnosi se na njegovu povezanost sa ljudima koji su se bavili novcem i trgovinom. Pre nego što je postao apostol, Matija je, prema predanju, bio poreznik. Zbog toga je u narodu ostalo verovanje da je upravo on zaštitnik carinika, poreznika, bankara i računovođa. Njegova prošlost u toj profesiji nije bila prepreka, već prilika da se pokaže kako svako, bez obzira na zanimanje, može da se preobrazi i posveti višem cilju. Iz tog razloga se i razvila tradicija da se na dan njegovog praznika isplaćuju dugovi i regulišu računi, jer se verovalo da je to način da se krene u novu etapu života oslobođen obaveza i tereta. Ovaj običaj spojio je praktičnu potrebu sa duhovnim značenjem, pretvarajući se u jednu vrstu moralne pouke.
- Posebno mesto u priči o apostolu Matiji zauzima i njegov način života kada je reč o ishrani. On je bio poznat po tome što se hranio veoma skromno, uglavnom voćem, povrćem i žitaricama, dok meso nije konzumirao. Njegova jednostavnost i asketski pristup hrani smatrani su izrazom posvećenosti i čistote tela i duše. Činjenica da njegov dan pada u vreme Gospojinskog posta dodatno naglašava simboliku odricanja i discipline. Vernici i danas poste na ulju u skladu sa crkvenim kalendarom, sećajući se na taj način apostola čiji je život bio ispunjen skromnošću i uzdržanjem.
Ono što najviše ostavlja utisak jeste poruka koju njegovo sećanje prenosi vernicima. Proslavljanje apostola Matije nije samo čin sećanja na jednog od Hristovih učenika, već i prilika da se vernici podsete osnovnih vrednosti koje je propovedao. Njegov život pokazuje da vera nije samo reč, već delo, i da se najčistije potvrđuje kroz istrajnost, žrtvu i lični primer. Ljudi koji ga danas poštuju povezuju duhovnu obnovu sa praktičnim delovanjem – čišćenjem srca od greha i slabosti, ali i sređivanjem svakodnevnih obaveza i dugova.
- Sećanje na apostola Matiju ujedno nosi i univerzalnu poruku. Njegov put pokazuje da je moguće iz običnog života ući u istoriju kao neko ko je promenio tok ljudskog mišljenja, ali ne snagom vlasti ili bogatstva, već snagom vere i istine. On je bio čovek koji je poticao iz naroda, sa svim slabostima i iskušenjima, ali je svoj život posvetio višem cilju. U tome leži njegova veličina i razlog zašto ga Crkva i narod i danas poštuju.
Verovanje i običaji vezani za Svetog Matiju opstali su vekovima. Ljudi su u njegovoj priči pronalazili utehu, pouku i podstrek. Oni koji se bore sa dugovima ili poslovnim teškoćama na njegov dan vide priliku da započnu novi period u životu. Oni koji poste i uzdržavaju se nalaze snagu u njegovom primeru skromne ishrane i discipline. A oni koji se mole za hrabrost i istrajnost u veri podsećaju se njegovog mučeništva i spremnosti da položi život za Hrista. Danas, kada se svet mnogo promenio i kada su iskušenja možda drugačija nego u prvim vekovima, priča o Svetom apostolu Matiji i dalje ima snažan odjek.
- Ona podseća da su vera, poštenje i istrajnost vrednosti koje ne gube značaj, ma koliko se okolnosti menjale. Njegov primer poziva vernike da ne zaborave duhovnu dimenziju života, da pronađu snagu u postu i molitvi, ali i da se potrude da budu odgovorni u svakodnevnim obavezama, bilo da se radi o ličnim odnosima, poslovnim zadacima ili finansijama.
Sećanje na ovog apostola nije samo crkveni obred, već i poziv na unutrašnju promenu. Vernici se podsećaju da istinska vera nije samo u rečima, već u životu i delima. Zato je i običaj da se na njegov praznik sređuju računi i obaveze zapravo simbol unutrašnjeg čišćenja i spremnosti da se krene dalje rasterećen i duhovno obnovljen. Na taj način, Sveti apostol Matija i dalje živi u sećanju naroda, kao svedok i podsetnik na snagu vere i čovekovu sposobnost da kroz nju pronađe put ka istini i spasenju.
