Goran Milošević je bio jedan od najpoželjnijih muškaraca tokom 80-ih godina, dok je Jelena Tinjska važila za jednu od najlepših Beograđanki. Nije prošlo mnogo vremena pre nego što je među njima buknula ljubav, o kojoj se i danas govori.
- Tijekom godinu dana veze bili su gotovo nerazdvojni, a Jelenu je utješila činjenica da je tada itekako bila majka dvoje djece. Podsjećali su na par iz nekog filma, izmamivši uzdahe svima oko sebe. U to vrijeme Jelena je bila vokal rock grupe “Lutka”, što je značilo da su ona i Goran često pjevali jedno drugom. Vozeći se srcem Beograda na Goranovom motoru zavidjeli su svi koji su sanjali o ovakvoj romansi.
Goran je živio s ocem koji je često putovao zbog posla, dok je Jelena živjela s majkom i dvoje male djece. Uživali su zajedno u njegovom domu, sastajali se noću, a ujutro bi ona žurila kod djece da ih spremi za školu dok ju je on čekao u obližnjem kafiću. Nakon što bi djeca otišla u školu, vraćala bi se kod njega i spavala do podneva. Nažalost, njihova romantična priča nije završila pozitivno. Prijelomni trenutak dogodio se kada je Jelena otkrila Gorana u krevetu s drugom ženom, što je dovelo do raspleta njihove veze.
“Ovdje je ostala samo stjuardesa, djevojka mog prijatelja, direktora zračne luke”, branio se Goran Jeleni. Međutim, umjesto da prihvati njegovo objašnjenje, orkestrirala je oblik filmske odmazde. Ona je postala intimna s još jednom osobom, čija je djevojka navodno stjuardesa, a nedugo nakon toga je pokupila svoje stvari i sa suputnikom otputovala za Novi Sad. Ipak, to joj nije bilo dovoljno; Goran je ipak trebao doživjeti bol, barem onoliko koliko je ona patila.
U potrazi za osvetom otišla je toliko daleko da se udala za slikara Miću Uzelca. Međutim, koliko dugotrajni mogu biti odnosi koji proizlaze iz bilo čega drugog osim ljubavi? Nije iznenađujuće da je samo mjesec dana kasnije Jelena zatražila razvod, čime je vjerojatno postavila svojevrsni rekord, barem na našim prostorima.
BONUS TEKST:
Kupine (Rubus fruticosus) su višegodišnje biljke koje pripadaju porodici ruža (Rosaceae). Ove biljke su poznate po svojim tamnopurpurnim, gotovo crnim plodovima, koji su bogati vitaminima, mineralima i antioksidansima. Kupine rastu kao žbunaste biljke koje mogu dostići visinu do dva metra, sa stabljikama koje su često prekrivene sitnim trnjem, iako postoje i sorte bez trnja, što olakšava branje.
Istorija i poreklo
Kupine su autohtone u mnogim delovima sveta, uključujući Evropu, Severnu Ameriku i Aziju. Korišćene su u ishrani i medicini hiljadama godina. Stari Grci i Rimljani su ih smatrali izuzetno lekovitim i koristili su ih za lečenje različitih bolesti, uključujući upale grla i probavne smetnje.
Zdravstvene prednosti
Kupine su prava riznica hranljivih materija. Bogate su vitaminima C i K, vlaknima i manganom. Vitamin C je ključan za imuni sistem i proizvodnju kolagena, dok vitamin K igra važnu ulogu u zdravlju kostiju i procesu zgrušavanja krvi. Pored toga, kupine sadrže visok nivo antioksidanasa, poput antocijanina, koji pomažu u borbi protiv oksidativnog stresa i smanjuju rizik od hroničnih bolesti, poput bolesti srca i raka.
Kupine takođe doprinose zdravlju digestivnog sistema zahvaljujući visokom sadržaju vlakana. Redovna konzumacija vlakana pomaže u regulisanju probave, prevenciji zatvora i održavanju zdrave telesne težine. Mangan koji se nalazi u kupinama igra ključnu ulogu u metabolizmu i zdravlju kostiju.
Uzgoj i nega
Kupine su relativno jednostavne za uzgoj i često se gaje u baštama ili na plantažama. Najbolje uspevaju u područjima s umerenom klimom, gde imaju dovoljno sunčeve svetlosti. Potrebno im je dobro drenirano zemljište bogato organskim materijama. Preporučuje se sadnja u jesen ili rano proleće, a biljke počinju da donose plodove posle druge godine.
Jedan od najvažnijih aspekata u uzgoju kupina je redovno orezivanje, koje pomaže u održavanju zdrave biljke i podstiče veći prinos. Kupine rastu na dvogodišnjim izdancima – prvi put kada biljka izraste, ona neće roditi plodove, ali sledeće godine na tim istim granama pojaviće se plodovi. Nakon berbe, te grane treba odseći, dok se novi izdanci ostavljaju za sledeću sezonu.
Berba i upotreba
Kupine sazrevaju od sredine leta do rane jeseni, zavisno od sorte i klimatskih uslova. Plodovi su najukusniji kada su potpuno zreli, tamni i lako se odvajaju od stabljike. Zbog svoje osetljivosti, kupine se brzo kvare i treba ih konzumirati ili preraditi u roku od nekoliko dana nakon berbe.
Postoji mnogo načina za uživanje u kupinama. Mogu se jesti sveže, kao osvežavajuća užina ili dodatak salatama i desertima. Kupine se često koriste za pravljenje džemova, želea, sokova, kompota i vina. Takođe su odličan sastojak za pite, torte i druge poslastice.
Zaključak
Kupine su ne samo ukusne, već i veoma hranljive i korisne za zdravlje. Njihov bogat sastav vitamina, minerala i antioksidanasa čini ih pravom superhranom. Sa relativno lakim uzgojem i mnogim zdravstvenim prednostima, kupine zaslužuju svoje mesto u svakom vrtu i na svakom stolu.
