U današnjem članku vam pišemo na temu obiteljskih odnosa i finansijskog opterećenja koje mladim bračnim parovima često može predstavljati prekomerna odgovornost prema roditeljima.
Ova priča govori o jednoj ženi, Oljici, koja je godinama slala novac svojoj svokrovi, sve dok jednog dana nije odlučila da stavi tačku na to.
Ola je bila mlada žena koja je živela sa svojim mužem, Kirilom, i radila kao menadžer za nabavku u građevinskoj kompaniji. Njena plata bila je pristojna, 75 hiljada, ali je bila opterećena brojnim finansijskim obavezama. Svakog meseca slala je novac svom mužu za zajedničke troškove, uključujući otplatu hipoteke, račune, gorivo, ali i onih 15.000 dinara koje je redovno slala svojoj svokrovi, Tamari Lvovnoj. Na početku im se činilo kao normalno pomaganje, ali kako su meseci prolazili, Oljica je sve više osjećala težinu toga.
Svaka žena koja je u braku sa partnerom sa kojim ima roditeljsku dinamiku zna koliko može biti izazovno kada se partner i partnerova porodica upliću u svakodnevne odluke. Tamara Lvovnja, iako je bila starija i sama, verovala je da joj pripada da bude u centru pažnje. Čak je i na drugom danu nakon venčanja dala jasne instrukcije Oljici, govoreći da će ona diktirati raspored porodičnih okupljanja: „Po nedeljama ćete dolaziti na ručak kod mene, i ja ću zapisati šta da spremiš.“ Iako je to isprva izgledalo kao nešto privremeno, brzo je postalo pravilo.
- Svokrova je živela sama u troiposobnom stanu, nakon što je njen muž preminuo. Sve njene misli i energija bile su usmerene na njenog sina, Kirila, kojeg je smatrala „posebnim“, verujući da je on umetnička duša nesposobna za svakodnevni život. Oljica je bila suočena s neprekidnim kritikama o tome kako bi trebalo da sprema jela, kako bi trebalo da peglaju majice, pa čak i kako da kuva. Bez obzira što je ona sve to radila u najboljoj nameri, Tamara Lvovnja je često podsećala: „Ovo je previše slano, moja mama je to radila drugačije. Započni zapisivanje recepta.“
Nakon što je Tamara otišla u penziju, njena situacija se pogoršala. Njena penzija bila je minimalna, a zbog toga je počela pozivati svog sina, uplašena za svoju finansijsku budućnost. Svako veče je zvala Kirila, plačući na telefon, govoreći kako ne može da preživi od svog malog prihoda. Na kraju, Kiril je rekao Oljici kako oni kao porodica ne mogu da je ostave i da će joj pomagati.
Tako je počelo slanje novca. Prvo je Kiril obećao da će preuzeti na sebe odgovornost, ali ubrzo je počeo da zaboravlja. Ubrzo je i Oljica preuzela odgovornost za to, jer je svokrova direktno počela da zove i pita da li je novac poslat. Oljica je prebacivala novac, ali je, u jednom trenutku, shvatila da je to postala njena odgovornost, dok je Kiril samo ćutao i govorio: „Koja je razlika čija je kartica? Mi smo porodica.“
Problemi su nastali kada je Oljica počela da shvata da se njen finansijski i emocionalni život sve više troši zbog ove dinamike. Kiril je kupovao skupe uređaje, koje je opravdavao kao nužnost za posao, dok je svokrova tražila da plati njene stomatološke usluge, kurs engleskog jezika i nove televizore. Svi ovi zahtevi su postali njeni dodatni troškovi, iako je Oljica u tom trenutku već bila iscrpljena. Tamara Lvovnja je tvrdila da je njena uloga u porodici važna i da je ona „baba budućih unuka“, često naglašavajući svoju nesamostalnost.
- Iako je Oljica želela da odustane od svega, ljubav prema svom mužu i želja da zadrži mir u porodici činile su da ostane u ovoj situaciji. Međutim, kako je vreme prolazilo, ona je sve više osećala da je preopterećena i da se njen život pretvara u borbu s neprestanom odgovornošću prema svima, osim prema sebi.
Na kraju, jedan telefonski poziv u kojem je svokrova primetila da novac nije poslat, postao je prelomna tačka za Oljicu. Umesto izvinjenja, dočekao je je smijeh i poziv da pogleda kroz prozor, sa porukom o misterioznim koferima njenog sina. Taj trenutak je bio signal da je vreme da prestane sa slanjem novca, te da donese kako životne, tako i finansijske odluke koje bi im omogućile da ponovo izgrade svoju privatnost i sreću, daleko od svih obaveza prema nekontrolisanim zahtevima.
Kroz ovu priču, jasno je kako finansijski teret i neprekidne obaveze mogu da postanu previše za mladu ženu koja pokušava da izbalansira sve – brigu o porodici, sopstvenu karijeru, pa čak i ljubavne odnose. Odluka da stane na kraj tom ciklusu može doneti olakšanje i omogućiti nov pogled na život
