U ovom članku Vam donosimo priču o jednom od najpoznatijih pevača naše regije i njegovoj prošlosti. U nastavku pročitajte više o teškom detinjstvu Muharema Serbezovskog i kako je tekao njegov put kao uspehu…
Muharem Serbezovski, poznat kao jedan od najvoljenijih pevača i kompozitora sa prostora bivše Jugoslavije, čovek je čija životna priča inspiriše generacije. Njegov glas obeležio je zlatno doba narodne muzike, a pesme poput „Za venčanim stolom“, „Sine moj“ i „Violino, u dušu mi diraj“ ostale su evergrini koji bude emocije i nakon pola veka. Ipak, iza blistave karijere i brojnih nagrada stoji put ispunjen borbom, upornošću i snagom da se iz siromaštva stigne do vrha.
- Muharem je rođen i odrastao u najvećem romskom naselju na Balkanu — Šuto Orizariju u Skoplju, u porodici koja je brojala jedanaest članova. U sećanjima na detinjstvo, iskreno priznaje da su ga obeležili oskudica i glad, ali i neiscrpna ljubav roditelja. „Bilo nas je devetoro dece. Spavali smo u jednoj sobi, poređani kao sardine. Ko stigne prvi kad se ruča, taj će jesti. Bilo je dana kada nismo imali ništa, ali i tada smo se smejali“, govorio je s toplinom u glasu. Detinjstvo mu je, kako kaže, dalo najvredniju lekciju — da se i siromaštvo može nositi sa osmehom.
Njegov otac bio je učitelj, a majka čistačica. Iako su živeli skromno, roditelji su decu učili da se obrazovanje ne kupuje novcem, već trudom. „Čovek je stvoren da bi se trudio,“ bila je rečenica koja se često čula u njihovom domu. Muharem je to shvatio ozbiljno – tokom školovanja bio je odličan đak, mirno dete i uzor braći i sestrama. I dok su vršnjaci trčali po dvorištu, on je čitao knjige i maštao o muzici, pitajući se da li će ikada izaći iz kruga siromaštva koji ga okružuje.
- Prema pisanju Avaz.ba, upravo je to detinjstvo oblikovalo njegov karakter. Portal je u jednom intervjuu sa pevačem istakao da je Serbezovski od malih nogu pokazivao neverovatnu disciplinu i upornost, osobine koje su kasnije postale ključne za njegov uspeh. Uprkos teškim uslovima, nije gubio veru da rad i znanje mogu promeniti sudbinu.
Prve note i javne nastupe počeo je u tinejdžerskim godinama, pevajući na lokalnim manifestacijama u Skoplju. Njegov glas, topao i prodoran, ubrzo je privukao pažnju šire publike. Kada je sedamdesetih godina započeo profesionalnu karijeru, postao je jedno od najprepoznatljivijih imena tadašnje jugoslovenske muzičke scene. Njegove pesme nisu bile samo hitovi – one su prenosile emociju, govorile o ljubavi, tugi i dostojanstvu običnog čoveka.
Muharem Serbezovski danas važi za živu legendu narodne muzike. Iza sebe ima više od pet decenija karijere, brojne koncerte širom sveta i repertoar koji su pevali milioni. Osim što je pevač, on je i kompozitor, pisac, prevodilac i magistar prava, što ga čini jednim od najsvestranijih umetnika na Balkanu. Uprkos slavi, nikada nije zaboravio skromne početke i često naglašava da mu je upravo teško detinjstvo dalo snagu da ceni svaki uspeh.
- Prošle godine, Serbezovski je obeležio 50 godina umetničkog rada, što je proslavio uz retrospektivu karijere i zahvalnost publici. Međutim, njegov život nije bio bez iskušenja. Pre nekoliko godina morao je na operaciju u Turskoj, a tada je, kako je sam ispričao, pevao i na operacionom stolu. „Gde god da se pojavim, ljudi mi traže da pevam. I u bolnici je bilo isto. Nisam mogao da odbijem,“ rekao je kroz smeh. Čak i u najtežim trenucima, pesma mu je bila lek.
Klix.ba je u tekstu o njegovom jubileju naveo da Serbezovski ostaje primer umetnika koji je karijeru gradio na autentičnosti, a ne skandalima. Njegova životna priča, navodi portal, svedoči o tome da „iz siromaštva može izrasti dostojanstvo“, i da je istrajnost najveća nagrada koju čovek može sam sebi da dodeli. Njegove pesme i danas odjekuju na slavljima i koncertima, a posebno „Sine moj“ – emotivna balada posvećena roditeljskoj ljubavi. Publika u njemu vidi ne samo pevača, već i čoveka koji je kroz muziku prenosio iskustvo celog jednog naroda. U mnogim intervjuima isticao je da su ga Romi širom Balkana prihvatili kao glas generacije koja se borila za dostojanstvo, umetnost i jednakost.
Tokom karijere, Muharem je nastupao na brojnim međunarodnim festivalima, a njegovi koncerti u inostranstvu bili su rasprodati. Kako navodi N1 Info, jedan od njegovih najzapaženijih nastupa bio je onaj u Libiji, pred tadašnjim predsednikom Gadafijem, što je kasnije prepričavao s humorom i ponosom. „Bilo je ili pare ili pehar – ja sam izabrao pehar,“ rekao je tada uz osmeh, pokazujući koliko mu umetnost znači više od materijalnog.
- Ipak, nije tajna da je Serbezovski umeo da zaradi ozbiljne honorare. Na privatnim proslavama bio je jedan od najtraženijih izvođača, a za pesmu „Zašto su ti kose pobelele, druže“ jednom je dobio čak 20.000 evra. Ali i pored svega, nikada nije zaboravio suštinu – da mu je publika najveća nagrada. Danas, kada govori o svojoj karijeri, to čini sa zahvalnošću i skromnošću čoveka koji zna koliko je život promenljiv.
Muharem Serbezovski danas živi mirnim tempom, okružen porodicom, muzikom i prijateljima. Kaže da je zadovoljan jer je ostvario sve o čemu je kao dečak sanjao dok je spavao u sobi punoj braće i sestara. „Ne meri se život po bogatstvu, već po tome koliko si ljubavi dao,“ često ističe. Njegova priča je podsjetnik da se iz skromnih početaka može stići daleko – uz rad, veru i srce puno pesme. Jer za Muharema Serbezovskog, život je oduvek bio muzika – a muzika, to je život sam.
