BONUS TEKST
Konklava, tajni proces izbora novog poglavara Katoličke crkve, nastavlja se u Vatikanu, a svet i dalje s nestrpljenjem čeka pojavu bijelog dima koji će označiti da je izabran novi papa. Ovo je najveća konklava u istoriji Crkve, kako po broju kardinala koji učestvuju, tako i po broju zemalja iz kojih dolaze. U opticaju su četiri glasačka kruga dnevno – po dva ujutro i popodne – dok se glasački listići spaljuju maksimalno dva puta u toku dana, što znači da se dim može videti samo dvaput dnevno.
U sredu, kada je konklava i počela, prvi pokušaj nije doveo do izbora novog pape, pa se iz dimnjaka iznad Sikstinske kapele podigao crni dim, simbol da dvotrećinska većina još nije postignuta. Beli dim bi se mogao pojaviti danas ujutro oko 10:30 ako papa bude izabran u prvom krugu, ili kasnije, u popodnevnim satima, ako do izbora dođe u nekom od kasnijih glasanja.
Za izbor pape potrebna je podrška najmanje 89 od ukupno 133 kardinala s pravom glasa. Među njima je i petorica kardinala iz Istočnih katoličkih crkava. Ova brojka kardinala premašuje onu iz prethodne konklave 2013. godine, kada ih je bilo 115 iz 48 zemalja. Ovaj rast broja i geografske raznovrsnosti posledica je napora pokojnog pape Franje da proširi globalni doseg Crkve tokom svog dvanaestogodišnjeg pontifikata.
Uprkos očekivanjima i spekulacijama, još uvek nema jasnog favorita za naslednika pape Franje, koji je preminuo u aprilu. Međutim, dvojica kardinala se izdvajaju kao najčešće pominjani kandidati: Italijan Pietro Parolin i Filipinac Luis Antonio Tagle. Parolin je obavljao dužnost državnog sekretara Vatikana, što je druga najviša funkcija u hijerarhiji Svete Stolice, a poznat je po umerenim stavovima i diplomatskim veštinama. Ako bi bio izabran, veruje se da bi nastavio smer reformi i otvorenosti započet pod Franjom.
Luis Antonio Tagle, poznat i kao „azijski Franjo“, ima 67 godina i cenjen je zbog svog angažovanja za siromašne i marginalizovane, kao i po svom pastoralnom i misionarskom duhu. Njegova karizma, komunikativnost i bliskost s ljudima čine ga ozbiljnim kandidatom, posebno u očima onih koji žele da nova glava Crkve bude bliska običnom verniku.
Pored njih, pominju se i drugi potencijalni kandidati: francuski kardinal Jean-Marc Aveline, mađarski kardinal Peter Erdo, američki kardinal Robert Prevost i talijanski kardinal Pierbattista Pizzaballa. Ukoliko se ni jedan kandidat ne približi dvotrećinskoj većini, moguće je da će kardinali preusmeriti svoje glasove i podržati novog favorita, uzimajući u obzir zajedničke afinitete, poreklo, pa čak i jezičku pripadnost.
Važno je naglasiti da su kardinali tokom konklave potpuno izolovani od spoljnog sveta. Ta praksa ima za cilj da se izbegne bilo kakav spoljašnji uticaj na izbor. Nakon što je Franjin pontifikat doneo znatne reforme, ali i podeljenost među vernicima, očekivanja od novog pape su raznolika. Dok jedni žele nastavak reformskih procesa i veću inkluzivnost, drugi se nadaju povratku tradicionalnijim vrednostima i većem osloncu na dogmu.
Bez obzira na ishod, izbor novog pape biće ključan trenutak za budućnost Katoličke crkve i njenu poziciju u savremenom svetu. Ostaje da se vidi da li će kardinali odlučiti da nastave putem koji je započeo Franjo ili će se okrenuti ka konzervativnijem, predvidljivijem vođstvu. U svakom slučaju, oči celog sveta ostaju uprte u dimnjak iznad Vatikana, čekajući znak da je Crkva dobila novog poglavara.
