Šta to sedenje ili stajanje čini našem organizmu?Jedan čovek je odlučio da testira sam svoje telo tako to neće nikako sesti tokom sedam dana a šta se desilo nakon pogledajte i pročitajte u nastavku teksta..
- Svakodnevni način života savremenog čoveka sve više podrazumeva dugotrajno sedenje – bilo da je reč o radu u kancelariji, vožnji automobila ili odmoru ispred televizora. Retko ko se zapita kakve posledice ostavlja ovakva rutina na telo i zdravlje. Jedan američki jutjuber po imenu Lukas Bij, poznatiji kao Pigmie, rešio je da na ličnom primeru proveri šta bi se dogodilo kada bismo u potpunosti izbacili sedenje iz svakodnevnog života.
Inspiraciju za svoj eksperiment pronašao je u podacima koji pokazuju da svaki četvrti Amerikanac dnevno sedi više od devet i po sati. Za njega je ta činjenica bila alarmantna, pa je odlučio da napravi radikalnu promenu: sedam dana bez sedenja. To nije značilo samo izbegavanje stolice – Lukas je odlučio da sve obaveze, uključujući ishranu, vežbanje, pa čak i korišćenje toaleta i vožnju, obavlja stojeći. Jedini trenuci kada je ležao bili su oni predviđeni za spavanje.
- U početku mu to nije predstavljalo veliki problem. Iskustvo mu je bilo zanimljivo, a tokom prvih dana uspevao je da obavlja sve zadatke bez većih poteškoća. Čak je primetio i određene benefite – kako kaže, njegova produktivnost se povećala za oko 30%, a i varenje mu se znatno poboljšalo. Ipak, već trećeg dana telo je počelo da pokazuje prve znakove umora. Lukas je počeo da oseća snažnu potrebu za istezanjem, a napetost u nogama mu je sve više otežavala svakodnevno funkcionisanje.
Kako su dani odmicali, problemi su se gomilali. Umor nije bio samo fizički – od nedostatka sedenja počeo je da trpi i njegov kvalitet sna. Sve češće je morao da se oslanja na zidove, nameštaj ili bilo šta drugo što bi moglo da mu pomogne da na trenutak odmori noge, a bolovi su postajali sve intenzivniji. Petog dana eksperimenta, shvatio je da više ne može da izdrži. Fizičke posledice bile su suviše ozbiljne.
- Kada je pogledao fotografije svog držanja tela pre i posle eksperimenta, shvatio je koliko se njegovo telo promenilo u samo nekoliko dana. Ramena su mu bila vidno pogrbljena, a kičma zakrivljena – pojavio se pojačani oblik kifoze, koja gornji deo leđa savija unapred, kao i lordoza, zakrivljenje donjeg dela leđa i karlice. Ove promene, uz stalne bolove u kolenima, kukovima i donjem delu leđa, bile su jasan znak da preterano stajanje nije nimalo zdravije od dugotrajnog sedenja.
Iako je eksperiment prekinut pre isteka planiranih sedam dana, Lukas je iz njega izvukao dragocene zaključke. Sedenje, iako često okrivljeno za brojne zdravstvene probleme, zapravo nije samo po sebi štetno – problem je u njegovoj prekomernoj upotrebi. Isto važi i za stajanje. Ključ zdravlja, kako je zaključio, leži u balansu između različitih položaja tokom dana, redovnom kretanju i slušanju signala koje telo šalje.
- Lukasovo iskustvo jasno pokazuje da ni ekstremi nisu rešenje. Dugotrajno stajanje može izazvati gotovo iste probleme kao i dugotrajno sedenje – od bolova u zglobovima i leđima do problema s držanjem tela i povećane napetosti u mišićima. Ono što zaista može doprineti boljem zdravlju jeste ravnoteža, povremeno ustajanje tokom dužeg sedenja, kratke šetnje, istezanje i vežbanje.
Na kraju, ovaj neobičan eksperiment je poslužio kao podsetnik – naše telo je stvoreno za kretanje, ne za statičnost. Bilo da sedimo ili stojimo, preduga neaktivnost u bilo kom položaju može nas koštati zdravlja.
