U današnjem članku pišemo o jednoj izuzetno emotivnoj i teškoj situaciji koju je doživela žena koja se suočila sa neplodnošću, ali i s bolnim i neosetljivim reakcijama svoje majke.
Kroz njenu priču, razmatramo kako neki ljudi, iako dobronamerni, mogu nesvesno povrediti drugu osobu, posebno kada se suočava sa nečim tako delikatnim kao što je neplodnost.Život nas ponekad stavi pred izazove s kojima se teško nosimo. Dijagnoza neplodnosti, nakon godina pokušavanja da postane roditelj, bila je udarac koji je slomio srce žene o kojoj govorimo.
Dugo je pokušavala, davala sve od sebe, ali nakon svih tih godina neuspjeha, konačno je dobila odgovor koji nije želela čuti. To je bilo nešto što joj je uništilo svaku nadu i ostavilo duboku emocionalnu ranu.
U tom trenutku, bila je u potrazi za utehom. Verovala je da bi razgovor s majkom mogao doneti barem malo olakšanja, neku reč podrške. Ipak, majčina reakcija bila je sve osim podrške. Umesto da joj pruži rame za plakanje, majka je odgovorila rečenicom koja je duboko pogodila. „Pa, možda je to karma zbog onog abortusa na fakultetu. Život ima način da nas nauči lekcijama.“ Reči koje su dolazile od osobe koja bi trebalo da je voli i podrži bile su oštre, hladne, gotovo kao optužba.
- Zatečena i slomljena, žena nije znala šta da kaže. Umesto odgovora, samo je otišla. Reči majke nisu bile samo nespretne, one su bile duboko bolne. Taj trenutak bio je prekretnica. Mesecima nakon toga, odlučila je prekinuti svaki kontakt s njom. Više nije bilo poziva, poseta, ni poruka. Ali, uprkos njenoj tišini, majka je nastavila slati poruke, pokušavajući da opravda svoje ponašanje, tvrdeći da preteruje i da je “kažnjava” zbog toga što je bila iskrena. Ali, bilo je prekasno. Žena je, odlučna da se distancira od takvih bolnih iskustava, blokirala majku.
Ipak, prošle nedelje, naišla je na pismo koje je stiglo poštom. Kada je otvorila omotnicu, pronašla je odštampani letak agencije za usvajanje. Pored toga, majka je ostavila poruku: „Još uvek imaš opcije.“ U tom trenutku, smeh je izbio iz nje, ali ubrzo je usledio i plakanje. Nije mogla da veruje da je to sve što je njena majka imala da ponudi. To je bila konačna kap koja je prelila čašu.
Bez daljeg razmišljanja, žena je uzela letak i bacila ga u smeće. Iako su reči bile možda dobro značenje, ona je znala da ništa ne može da izleči onu emocionalnu povredu koju je nosila. To nije bila pomoć, to nije bila uteha. To je bila još jedna potvrda da nije dobila podršku koja joj je bila najpotrebnija.
Ova priča nam pokazuje koliko su važni naši međuljudski odnosi, posebno s najbližima. Iako se možda trudimo da budemo iskreni, važno je zapamtiti da reči mogu biti snažnije nego što mislimo i da ponekad oni koje volimo mogu učiniti više štete nego koristi. Reakcija majke u ovoj situaciji nije bila samo nespretna – bila je bolna i nemilosrdna. Za ženu, ovo je bio kraj jednog ciklusa, ali i početak novog poglavlja života u kojem je odlučila da se oslobodi onih koji je nisu podržavali na način na koji je to zaslužila
