Ne moramo svi da imamo fakultetske diplome dovoljno je da pozorno i sa razumevanjem čitamo i slušamo savete poznatih lekara koji su kao nikad do sada rasprostranjeni po društvenim mrežama.U nastavku Vam prenosimo savet poznatog kardiologa “Manje je više”.
- Fizička aktivnost odavno se smatra jednim od ključnih faktora za očuvanje zdravlja, ali podjednako je važno kako se pristupa samom početku vežbanja, naročito kod osoba srednjih godina i starijih. Stručnjaci upozoravaju da bavljenje fizičkom aktivnošću bez prethodnog zdravstvenog pregleda može dovesti do neželjenih posledica, naročito kada se ulazi u intenzivnije oblike vežbanja poput trčanja, teretane ili biciklizma.
Doktori i specijalisti interne medicine, poput dr Petra Otaševića, ističu da fizička aktivnost mora biti deo zdravog životnog stila, ali da prethodno mora postojati jasan uvid u zdravstveno stanje pojedinca. Naročito je važno proceniti rad srca, krvni pritisak, obaviti osnovne laboratorijske analize, uraditi EKG i po potrebi ultrazvuk srca. Ove analize ne samo da pružaju uvid u potencijalne rizike, već omogućavaju i pravilno određivanje intenziteta fizičke aktivnosti u skladu sa realnim kapacitetima organizma.
- Jedna od važnijih preporuka koje se uporno ponavljaju jeste da se ne insistira isključivo na teretani kao vidu rekreacije. Šetnja, brzo hodanje, plivanje, vožnja bicikla ili lagano trčanje, često su jednako korisni, a mnogima i prijatniji načini da održe kondiciju i poboljšaju zdravlje. Ključ je u redovnosti, a preporučuje se minimum 150 minuta fizičke aktivnosti nedeljno. Ovo je dovoljno da se pokrenu metabolički procesi, poboljša raspoloženje i očuva zdravlje srca i krvnih sudova.
Kada je reč o kardio vežbama, koje uključuju aktivnosti kao što su plivanje, trčanje i biciklizam, one imaju izuzetno pozitivan uticaj na kardiovaskularni sistem. Ne samo da poboljšavaju cirkulaciju i ojačavaju srce, već pomažu u redukciji telesne mase, smanjenju masnoća u krvi i regulaciji šećera. Važno je, međutim, da se tokom takvih vežbi prati broj otkucaja srca, kako ne bi došlo do preopterećenja.
- Broj otkucaja srca koji je maksimalno bezbedan za svaku osobu računa se jednostavnom formulom – tako što se od broja 220 oduzmu godine starosti. Na primer, osoba koja ima 50 godina ne bi trebalo da prelazi 170 otkucaja u minuti. Taj broj otkucaja ne bi smeo da se premašuje ni u jednom trenutku vežbanja, jer se tako ulazi u zonu preopterećenja, što može biti opasno za srce. Kako godine prolaze, taj maksimum se prirodno smanjuje, pa je neophodno stalno prilagođavati aktivnosti trenutnim mogućnostima organizma.
Važno je istaći da fizička aktivnost ne mora biti naporna da bi bila efikasna. Ponekad je dovoljno da svakog dana napravite dužu šetnju, izađete u prirodu ili se rekreativno bavite omiljenim sportom. Najvažnije je da ta aktivnost postane navika, jer upravo redovnost donosi najviše koristi.
- U konačnici, fizička aktivnost treba da bude sredstvo za poboljšanje kvaliteta života, a ne izvor rizika. Zato se savetuje da se pre bilo kakvog ozbiljnijeg početka konsultujete sa lekarom, kako biste bezbedno i sa samopouzdanjem krenuli ka zdravijem načinu života. Samo uz dobar plan, samosvesnost i brigu o sopstvenom telu moguće je postići dugoročne rezultate koji čine razliku ne samo u fizičkom stanju, već i u mentalnoj dobrobiti.
